Ђукић: У Србији око 2.000 деце живи и ради на улици

Деца улице су, каже Ђукић Дејановић, изложена су свакодневној дискриминацији, сиромаштву, насилном раду, али и трговини људима, те је тако само током прошле године 21 дете било жртва трговине људима - 19 девојчица и два дечака.



Ђукић Дејановић је, на скупу под називом "Унапређивање квалитета услуга намењених деци укљученој у живот или рад на улици у Србији у складу са Општим коментаром УН", рекла да се посебна пажња државе мора усмерити на децу улице, да им се, колико је могуће, надомести оно што им недостаје.



Говорећи о Општем коментару УН, који је Комитет за права детета усвојио 21. јуна ове године, министарка је истакла да је то прво правно упутсво које даје опште смернице земљама да доносе стратешке документе који су основ превенције.



"Савет за права детета ће свакако уважити све препоруке Комитета УН, а то значи да ћемо имати један дугорочни план, како би та деца била што мање стигматитзована како би имала могућност да после 15 године буду перихваћена од друштва", нагласила је она.



Немачки амбасадор у Србији Аксел Диртман је рекао да су деца која живе на улици стално изложена бројним изазовима и да она представљају најрањивији сегмент друштва, те да посебну пажњу треба посветити ромској деци, али и да држава треба много више да уради у тој области.



"Ми помажемо Свратиште, односно Центар за интеграцију младих последње две године са 250.000 евра", рекао је Дитман и додао да треба више урадити у тој области како би се помогло деци која живе и раде на улици.



Директор Центра за интеграцију младих Марко Тошић рекао је да у Београду функционишу два свртатишта, где долазе деца улице, њих око 350.



Подсетио је да их не финансира држава већ да током две године Свратишта у Београду одржавају захваљујући донацијијама из ЕУ и Немачке развојне агенције (ГИЗ).