Ђукић Дејановић:  Лидери су сви који желе да мењају друштво на боље

"Лидери транформације друштва су и медији, организације цивилог друства, приватни скетор, академска заједница и сваки појединац. Лидери су сви они који имају визију дрштва у коме желе да живе и желе нешто да промене", поручила је Ђукић Дејановић.



Конференцију организује Адриамедиа група, у сарадњи са Министарством пољопривреде, Министарством заштите животне средине, Министарства за европске интеграције и Министарства без портфеља за регионални развој, као и Привредном комором Србије, AmCham, Хемофармом и другим партнерима.



Присуствују министарка за евроитнеграције Јадранка Јоксимовић и амбасадор и шеф делегације ЕУ Сем Фабрици.Ђукић Дејановић, која је председница Међуресорне радне групе за спровођење Агенде 2030 УН одрживог развоја, истакла је да Агенда представља универзални позив на деловање на значајне глобалне изазове.



Како је рекла, главни циљеви су окончање сиромаштва, очување планете и да сви могу живе у миру и просперитету.



"Агенда 2030. је у средишту стратешког планирања владе, као и укључивање civillnog друсва, медија, паратнера из привреде, медународних институција и јавности како би се ови циљеви достигли. Овакве конференције су врло корисне због повећања видљивости циљева одрживог развоја", рекла је 

Ђукић Дејановић.



Она је нагласила да је важно да имамо инклузивно друштво и да се осигура јавни приступ инфроамцијама, због чега медији имају велики значај у повећању видљивости Агенде 2030 и додала да су европске интеграције састави део Агенде."Да окончамо екстремно сиромаштво, боримо се против неједнакости, тако да нико не буде изостављен, што је мото Агенде 2030", поручила је министарка.



Фабрици је рекао да је ЕУ укључена у процес достизања циљева одрживог развоја.Он наводи да "ЕУ мапира активности које могу бити имплементиране у политику наших чланица".Фабрици каже да је за Србију, као и за ЕУ, важно да ради више на заштити животне средине и преласку на циркуларну економију.



"Животна средина један од циљева одрживог развоја у уско је повезана са цикуларном економијом. Идеја је да потрошња и производња могу бити организоване на одржив начин. Желимо флексибилну економију која је тржишно оријентисна, али пре свега одрживу економију", рекао је шеф делегације ЕУ.



Фабрици истиче да пакет циркуларне економије за ЕУ до 2030. подразумева рециклирање 65 одсто комуналног отпада и 70 одсто амбалажног отпада, као и смањивање великих депонија за 10 одсто."Придруживање ЕУ значи придруживање групи земаља које су лидери за трансформацију друштва. Желимо да подржим лидере транформације друштва у Србији", поручио је Фабрици.



Стална представница УНДП-а и Стална координаторка УН Карла Робин Херши је путем видео поруке истакла да је Србија чврсто опредељена за достизање циљева одрживог развоја.



"Влада Србије је ставила Агенду 2030 на највиши ниво и има инклузиван приступ. Влада Србије има мног разлога да буде поносана по том питању. УНДП ће наставити да подржава Србију", поруцицла је Робин Хрши.Она је захвалила Адриамедиа групи за организовање конференције која је наставак дискусије и укључивање шире јавности у ту тему.



Подсетила је да је свака чланица обавезна да донесе извештај до 2030. о напреетку циљева одрживог развоја.На другом панелу уводно обраћање ће имати министар за заштиту животне средине Горан Триван, а не трећем министар пољопривреде Бранислав Недимовић.

Јоксимовић:  Одрживи развој и кохезиона пол. за напредак државе и друштва



БЕОГРАД: Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић рекла је данас да су циљеви одрживог развоја Агенде УН 2030 конкретни, те да су европске интеграције начин на који се убрзава спровђење тих циљева, као и да је потребно трудити се да се достигне главни циљ, а то је приближити се идеалу укидања сиромаштва. 



Јоксимовић је на конференцији “Лидери трансформације друштва” казала да Влада Србије остаје посвећена спровођењу циљева одрживог развоја и кроз евроинтеграције и најавила да се за следећу годину припрема у септембру добровољни национални извештај, који ће председник Србије Александар Вучић представити у Генералној скупштини УН-а.



“Развој и раст нису нужно одрживи ако не посатвимо ствари на темеље политичког, економског и нивоа одрживости животне средине. Само један дан нека замисле грађани да нема пијаће воде, што је један од циљева - да пијаћа вода буде доступна за све, колико би нервозе само неколико сати недостатка воде или струје изавало и колико то преиначује свет на који смо се навикли и живот на какав смо навикли”, каже Јоксимовић. 



Навела је да је изузетно важно то што је једна снажна медијска кућа - Адриа медиа Груп покренула овако важну тему, јер то није утопија, колико год тако звучало, уколико се прихвати одговорност да као Влада и као појединци и грађани урадимо нешто на одрживом развоју.Како је истакла, са преображајем глобално нашег друштва до 2030, кроз 17 циљева одрживог развој, нешто је са чиме нико ко је разуман не може а да се не сагласи. 



“То су циљеви који значе могућност да будемо генерација, последња генерација, која ће моћи да спаси свет кроз одрживи развој и одрживу потрошњу и производњу, кроз одрживу социјалну компоненту, али истовремено и кроз одрживу заштиту животне средине, јер ресурси нису бесконачни, као ни људско време”, каже министар.



Каже да су европске интеграције тесно скопчане са циљевима одрживог развоја зато што су ти циљеви постали и део политичке структуре ЕУ 2016. године, те да кроз процес преговора, 35 поглавља, заправо се остварује 17 циљева одрживог развоја и 169 специфичних задатака који су садржани у оквиру ових циљева.



“Сви ми који смо одговорни за креирање одговорне и одрживе Србије у одговорној и одрживој ЕУ морамо да будемо свесни задатка који је пред нама”, истиче Јоксимовић и додаје да су се до сада све најбоље праксе показале да су привремене и привремено су деловале одрживо. Како је навела, још увек постоји неразумевање да није сваки раст усмерен ка одрживом развоју.



“Постоји развој који онемогућава будућим генерацијама да се развијају, постоји раст који није одржив и зато је одрживост тема за све нас, пре свега влада, да креирамо развој који неће оставити потоњим генерацијама немогућност да се развијају, већ да им оставимо ако је могуће и боље услове за развој”, каже министар.



Истиче да је то суштина одрживог развоја и наводи да кохезиона политика ЕУ има за циљ да државе чланице ЕУ смање сопствене неједнакости у регионалном развоју, али не на уштрб других. 



“То је суштина одрживости, да ако развијате једно, то не значи да запостављате додатни развој оних који су већ показали степен развијености и зато је кохезиона политика најбоља, али истовремено и најтежа политика ЕУ”, каже Јоксимовић и додаје да је кохезиона политика политика солидарности, смањивања неједнакости европских регија.



Наводи да је политика одрживог развоја везана за ЕУ стуб кредибилног проширења ЕУ, јер поента одрживог развоја је инклузија свих потенцијала и свих који могу да допринесу и који су на крају учесници одрживог развоја и раста. 



“Политика кредибилног проширења између осталог и на Западни Балкан сигурно је ослоњена делом и на политику и Агенду УН да нико не остане на зачељу, односно ван колоне. Мислим да одговорна политика проширења подржана циљевима одрживог развоја УН 2030 има за циљ да грађане нашег региона, наше земље ниједног тренутка не остави ван колоне, а ни на зачељу”, каже Јоксимовић.