Дресер паса Милан Огњеновић тражен у целом свету: Хуманизација паса велика грешка власника

Каже да му никаква реклама не треба и да је пребукиран. Осим дресуре, бави се и агилитијем, држи обуку и тренинге са власницима, али има и пансион за псе, те обучава специјалне псе. У послу му помаже жена Милена, а каже како се овим послом, за који истиче да није нимало лак, бави цео живот.

- Листа чекања је дугачка, а неће нико да ради, иако сви кукају да нема посла, јер мисле у почетку да је овај посао лак, међутим истина је другачија. Треба радити, ходати, имати доста стрпљења, а превасходно знања. За овај посао потребна је истрајност, тврдоглавост, ментална снага - каже Огњеновић, који има 46 година и по струци је ветеринар и одувек је желео да се бави баш тим послом.

Дресура паса је изузетно тежак и захтеван посао, напомиње Огњеновић, јер нема радног времена, то је стил живота.

- Данашњи клинци кад не знају шта би радили мисле да могу да узму нечијег пса да га мало врте, обуче, гледају Јутјуб и подкасте и ту настају прави проблеми. Такође, проблем су и велики Интернет стручњаци који праве заблуду међу људима, али проблем дресерима праве и “хиперлавери”, односно велики љубитељи паса, који хуманизују псе и самим тим су непријатељи псима, а и сами себи. Млади нараштаји мисле да је овај посао “шаренићи, лептирићи”, међутим када треба да се устане у 6 сати и легне у поноћ, кад те цео дан шиба кошава, хладно, минус или на 40 степени, није лако. Рад са псима је константна обавеза, јер са псима не постоји нећу и све време си “у машини”, не постоји време када све можеш ставити на паузу, пошто си закључан, новац ништа не вреди - сматра наш саговорник.

Огњеновић је свестан мана свог посла, али да га истински не воли, не би био тако успешан у томе, а довољно је погледати један видео са његове обуке да се види колики је мајстор у свом послу и колико га пси гледају са обожавањем.

- Дошло је време када сви све знају и сви су саветодавци, а заправо врло мало знају, почевши од основа психологије, до држања и неге паса, која је чак и предимензионирана, хуманизација је највећи непријатељ данашњице, када је реч о псима, иако тога људи нису свесни - напомиње Огњеновић, који обучава све расе паса.

Дресер напомиње да морате створити нешто што пса интересује и онда тиме манипулисати при обуци.

Дресер паса Милан Огњеновић каже да је имао и позив од жене која похађа факултет за дресуру паса, којој је професор рекао да ништа не вреди теорија без праксе.

- Ја из тог града не познајем ниједног дресера да је обучио једног пса да се негде доказао. Ето неко се сети, отвори неки курс, људи се пријаве, јер би се бавили псима, плате да би их послали код мене, а ја кажем то тако не иде, јер не можете за месец, два, шест, научити посао, за који се прво мораш родити, а затим подерати и излизати десет гумених ђонова на војничким чизмама ходајући да би научио нешто - изричит је Огњеновић.

- Прво је неопходно при дресури задобити поверење пса, затим се наметнути као вођа и користити њеове природне нагоне - каже он. - Колико год људи желели да их хуманизују, пси су примитивне јединке на нижем степену развоја него ми, и њима командују њихови нагони, свега четири, пет у којима је цела суштина живота пса. Њима можете манипулисати псом, уколико их не користите, не можете ништа постићи у обуци, колико год мислили неки модерни “зналци” за псе, јер на крају сви заврше код мене.

Батинама не можете никог научити ништа, тако ни када децу пошаљете у школу, не очекујете да ће их тамо неко тући, изричит је наш саговорник по овом питању.

- То пласирају они који не знају ништа, јер батина и чврста рука су два различита појма. Пса можете научити једино војничком дисциплином, радом, редом и тренингом - каже Огњеновић.

Постоји пуно нивоа обуке, које могу да трају од месец дана до две године, зависно од тога шта је потребно пса научити.

Огњеновић иако са својим реномеом, рејтингом и референцама може да ради у било којем делу планете и има многобројне понуде, одлучио је да остане у Темерину, могао би и да пише за светске часописе, али за то нема времена, јер мора да ради са псима.

- Да их храним и перем чистим за њима, свађам се и мирим, лечим, пазим, а то изискује све моје време. Можда ћу писати када одем у пензију - каже Огњеновић.

Он људе који однос са псима заснивају без ауторитета и који се састоји само из чињења псу, назива “пасивне убице”, јер не разумеју инстинкте паса, те ротвајлеру, овчару или некој другој раси напуне его толико, јер му све одобравају и његови су “слугари”, те пас кад види да поред себе нема јаког вођу, ради потпуну природну ствар, који би радио и у природи и у чопору, преузима чопор.

- Зна се шта вођа чопора прво ради, први једе, пије, први се пари, заузима постељу и уједно све друге за које му се супротставе уједе и онда долазимо до проблема, и пас се еутаназира - каже Огњеновић. – Пас је урадио потпуно природну ствар, преузео лидерску позицију, јер се власник није поставио као вођа и зато су такви људи “пасивне убице”. Пси нису бирали да буду у креветима, постељама, за то је све човек одговоран.

Маша Стакић