ДРАМАТИЧНО УПОЗОРЕЊЕ КЛИМАТОЛОГА Клима се мења у Србији, ОВДЕ је најопасније за ТОРНАДО

Климатолог Горан Пејановић, помоћник директора Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ), каже да се клима очигледно мења, да долази до загревања целе планете, тако да климатски систем добија све више енергије.

- Због загревања океана, самим тим и површине земље, долази до повећаног испаравања и ваздух садржи више водене паре која је често иницијатор и покретач повећавања конвективне енергије у самом ваздуху, те долази до јачих вертикалних струја као што смо имали случај са суперћелијском непогодом или мезоциклоном 19. јула ове године. Тада долази до изразитог спуштања ваздуха у приземним слојевима и његовог расипања на самој површини земље, када се појављују ветрови олујне и орканске јачине, од преко 25 метара у секунди - каже Пејановић.

Услови за појаву торнада

Када се говори о могућностима појава торнада и изнад Србије, он напомиње да неколико услова треба да буде испуњено: да постоји температурни градијент север-југ, да буде изражен на висинама пет-десет километара, и у оквиру таквих система се појављују млазне струје, зоне са изразитом кинетичком енергијом хоризонталног ветра, да у приземљу имамо прегрејан ваздух и да буде обезбеђено присуство водене паре.

- Често онда имамо и присуство града на површини. Када причамо о клими у будућности она ће се и даље загревати, јер не успевамо да направимо систем на глобалном нивоу за смањење гасова са ефектом "стаклене баште", тако да ће доћи до даљег повећања температуре, и даљег повећања водене паре у самом ваздуху. Међутим, како се северни крајеви више загревају него јужни, због климатских промена не можемо да кажемо да ћемо имати повећани број суперћелијских непогода, мезоциклона које често прате и торнада у приземљу. Дакле, не би требало да буде повећања оваквих непогода, али ћемо због повећања садржаја водене паре имати повећану конвективну енергију, и када се и десе ретки случајеви суперћелијских олуја можемо имати и веће брзине, односно, придружене торнаде – објашњава климатолог.

Ко је на удару?

У Шпанији, Италији, Словачкој, Немачкој... појављивала су се јача торнада, док су нешто мање изражени код нас, на западном Балкану и у Румунији.

- Код нас су чешће забележене појаве пијавице изнад мора или тромбе изнад копна, али то су зоне од неколико метара или десетине метара, а велика права торнада иду и по неколико стотина метара у пречнику или чак неколико километара. Тромбе су се код нас појављивале свуда, и по мени би ове зоне и за јаче појаве требале да буду означене као што је забележено током последње суперћелијске непогоде. Од Словеније преко Хрватске, нарочито Славоније, затим Војводина, северна Србија, па даље на исток. Управо због тога што имамо довољно водене паре, погледајте у Београду се у последњих 30 година количина водене паре у ваздуху повећава са 12 грама по кубном метру на 15, и то ће бити све израженије како нам се клима мења - поручује Пејановић.

Промена климе за 30 година

И климатолог Владимир Ђурђевић сматра да ће се у наредних 30 година клима променити у истој мери у којој се променила у задњих 150 година и да је сасвим реално да се и Србија нађе на удару разорних торнада, сличних оном који је пре неколико година погодио Чешку. Објашњава да ће се повећање интензитета временских непогода догодити због тога што топлији ваздух може да прими већу количину водене паре, а један степен повећања температуре значи да у том ваздуху може да се нађе седам одсто више водене паре.

- Пошто је данас атмосфера топлија за један степен онда у просеку има седам одсто више водене паре него што смо пре имали. Због тога олујна невремена могу да буду разорнија. Могу прво да произведу већу количину кише, а могу и друге ефекте који су везани за олујно невреме, а то су веће количине града, интензивнији фронтални системи на ободу олуја који имају јаке ветрове, тако да и удари ветра могу да буду јачи – рекао је Ђурђевић.

То може довести и до појаве разорних торнада у Европи, али и на подручју Србије.

- Разорни торнадо није нешто што треба да искључимо као немогући догађај на нашем подручју, питање је мање више времена, ако се десило у Чешкој десиће се и код нас, а кад ће се десити то не можемо да знамо. Може се десити у наредне три године, а може се десити тек за 20 година, али у неком тренутку и ми ћемо да будемо "извучени из шешира" у смислу да на нашем подручју можемо да очекујемо тако разорно невреме - каже Ђурђевић.

Ало