“Живот је недокучива мистерија, којој се и сад чудим, мада ускоро цео век пуним. Кад ме питају како сам сачувао виталност, велим да ме одржава позитиван став и љубав. Волим људе и песму, а умем и да сам себе расположим. Сваког 31. децембра славим са пријатељима рођендан и чекам Нову годину, али гунђам што ме матичар не уписа дан касније да будем годину млађи“, широка осмеха прича Драгутин Бачек, фасцинантан човек са ставом и кичмом, која га и данас добро држи. Земунац са најдужим пензијским стажем и најстарији волонтер Црвеног крста Србије. Никад не мирује, ал’ жури полако. Па и док брине о цветној башти испред куће и поврћу иза ње.