Др Александра Ђукић о местима која осликавају културу једног народа

Прошле године је из штампе изашла њена публикација под називом „Обликовање јавних простора“ која је и uybenik из уже научне области Урбанизам. Ко је публикацију имао у рукама, могао је да примети да је овој Зрењанинки родни град и даље инспирација. И још једна занимљивост. Публикација је, између осталог, илустрована радовима ученика Основне школе „Соња Маринковић“ и академске сликарке из Зрењанина Валентине Венцел. Све то је била инспирација за разговор са Александром.

На питање зашто је отворени јавни простор у фокусу њеног истраживања, Ђукић одговара да је радозналост у основи сваког истраживања, односно жеља да сазна како се живело некада у градовима, како се данас живи и како се користе отворени градски простори на различитим меридијанима. Ту је и отварање нових визура ка овим просторима у будућности. Како ће их користити и какав значај ће имати за будуће генерације? Да ли ће се изгубити њихов физички оквир инсистирањем на виртуелним просторима или ће опстати упркос многим изазовима који нас очекују у будућности, попут климатских промена, пренасељености, променама ритма у свакодневном животу?

- У потрази за одговорима на ова и многа друга питања прочитала сам много књига које су се директно или посредно бавиле овим проблемима. То нису биле само научне публикације из области архитектуре и урбанизма, већ и оне из других сродних области, као и незаобилазна белетристика, путописи и научна фантастика која ме увек прати на путовањима. Отворени јавни градски простори су места која осликавају културу једног народа. Боравећи на њима можемо доста да сазнамо о историји града и становништву које је ту некада живело као и о културолошким обрасцима, идеалима и приоритетима данашњег становништва. 

Према њеним речима, отворени јавни градски простори су значајни у контексту социјалног идентитета и друштвених пракси. Према Лукинбилу то су места где посматрамо друге и где желимо да будемо виђени. „Док посматрамо, ми освајамо свет, а док нас посматрају ми добијамо своје место у свету“. Улице су и место избора. Боравимо у њима да бисмо доживели нешто лепо и да бисмо остварили социјалне контакте са другима. Људи се на улици срећу, али могу и да избегавају једни друге. 

- Такође, отворени јавни градски простор је и место на којем доказујемо да смо грађани неког града и да припадамо одређеној групи. Различите културе и народи су оставили материјалне и нематеријалне записе у отворене јавне просторе. Истражујући старе мапе, бакрорезе, разгледнице и фотографије улица и тргова можемо пратити њихову трансформацију кроз време. Не само кроз промену физичких карактеристика (облик, величина, волумен и стилска обележја објеката по ободу, ритам, материјализација партера), већ и промену начина кретања (врсте саобраћаја), до модних трендова, начина коришћења и облика понашања у отвореним јавним просторима – истиче наша саговорница.

Како каже Александра Ђукић, свако време је утискивало неке промене у ове просторе и остављало своје печате, а грађани су врло често бивали незадовољни променама. 

-„Модерни“ интернационални елементи обликовања партера, уличног мобилијара, излога продавница, као и уништавање високог растиња учинили су да се корисници не осећају угодно у овим просторима. Не постоје адекватни садржаји који би их анимирали и задржали, као ни места за социјализацију. С друге стране, Зрењанин је богат речном обалом која није довољно искоришћена за одмор и рекреацију. Бегеј је у прошлости проузроковао честе поплаве чак и када је извршена регулација. Зато се град није спуштао на реку, већ се повлачио и ограђивао. У прошлом веку пре реконструкције приобаља и реализације плана „Језеро“ меандри су били испуњени смрдљивим и затрованим блатом. Данас је то један од најзначајнијих потенцијала града, још увек недовољно искоришћен, иако су направљени велики кораци ка решавању проблема приобаља и његовом активирању – истиче наша саговорница.

У ери глобализације, променама културолошких образаца, ови простори се прилагођавају глобалним трендовима. Данас пешачке улице у европским градовима све више личе једна на другу. У њима се налазе исти робни ланци, слични ресторани и кафеи, сличан улични мобилијар, зеленило, светлосни ефекти. 

- Изузетно је важно да отворени јавни простори буду лепо уређени и пажљиво одржавани. Грађани се поистовећују са отвореним јавним просторима у свом граду. Они су одраз идентитета места у коме живе. Истовремено се и поносе лепо уређеним и одржаваним јавним просторима. Графити по фасадама, оштећени мобилијар, поломљено поплочавање и отпад на улици, доприносе да се корисници простора осећају мање вредним и мање безбедним – наглашава Ђукић.

Она пише и о главној улици, па се поставља питање зашто је она важна.

- Главна градска улица и главни градски трг су основни конститутивни елементи града који најчешће датирају из времена њиховог настанка. У граду средње величине, оцртавају културну, историјску и локалну јединственост његових становника. Оне су епицентар окупљања грађана и главни елементи његовог идентитета. Најчешће се дуж главне улице или по ободу главног градског трга налазе најлепши, репрезентативни објекти. Централни и комерцијални садржаји у објектима одређују карактер ових простора, а најчешће доминантан пешачки саобраћај уноси осећај „проширеног дневног боравка“ за становнике – објашњава Ђукић. 

Главна градска улица и главни градски трг су имали разноврсне намене које су се током времена често мењале и усложњавале. 

- И однос стручњака према главној градској улици се мењао током времена. Ишао је од потпуне негације после Другог светског рата и предлога радикалне реконструкције, до заштите њене амбијенталне вредности двадесет година касније, као и од доминантне саобраћајне функције (кроз главну улицу у Зрењанину је пролазио и воз), до искључиво пешачког саобраћаја. Међутим, у свим културама и у различитим временским епохама, ови главни градски елементи увек су представљали симбол града. То су места која су осликавала културолошке обрасце живљења, технолошка достигнућа и политичка уверења, простор на којем су се становници представљали посетицима других градова и средина – каже Ђукић. 

Доста простора у својој публикацији она је дала и Зрењанину, његовим улицама и трговима.

- Зрењанин има многобројне отворене јавне просторе. Они се разликују по значају, размери, односу према природи, начину коришћења, динамици кретања и обликовању. Траса главне улице датира из периода генезе града и водила је ка утврђењу, за које се претпоставља да се налазило на месту данашњег објекта градске општине. За главни градски трг се претпоставља да се налазио ван утврђења. Док је главна улица у 19. веку украшена двоструким дрворедом представљала место за шетњу, корзо, куповину у продавницама, осликавајући на тај начин динамичну структуру, трг је имао стационарни карактер – пијаце, окупљања испред цркве, а средином 20. века паркинга, дружења на тераси кафића – истиче Александра Ђукић.

Важан део њеног живота и рада су путовања. А како су она утицала на њу и њен рад у струци?

- За себе могу оправдано да тврдим да сам пасионирани „путохолик“ који је обишао све европске државе и већину његових градова. Професионална путовања су ме одвела и на друге континенте у далеке земље, Јапан, Хонг Конг, Тајланд, Јужну Африку, али и на Блиски Исток и у Северну и Централну Америку. Путовања нам отварају видике, уче нас како да заволимо људе и прихватимо различитости. На путовањима стичемо пријатеље, а враћамо се са новим искуствима, сликама, мирисима, укусима и другачијим погледима на свет око себе – одговара Ђукић. 

 Жељко Балабан