Dr Aleksandra Đukić o mestima koja oslikavaju kulturu jednog naroda

Prošle godine je iz štampe izašla njena publikacija pod nazivom „Oblikovanje javnih prostora“ koja je i uybenik iz uže naučne oblasti Urbanizam. Ko je publikaciju imao u rukama, mogao je da primeti da je ovoj Zrenjaninki rodni grad i dalje inspiracija. I još jedna zanimljivost. Publikacija je, između ostalog, ilustrovana radovima učenika Osnovne škole „Sonja Marinković“ i akademske slikarke iz Zrenjanina Valentine Vencel. Sve to je bila inspiracija za razgovor sa Aleksandrom.

Na pitanje zašto je otvoreni javni prostor u fokusu njenog istraživanja, Đukić odgovara da je radoznalost u osnovi svakog istraživanja, odnosno želja da sazna kako se živelo nekada u gradovima, kako se danas živi i kako se koriste otvoreni gradski prostori na različitim meridijanima. Tu je i otvaranje novih vizura ka ovim prostorima u budućnosti. Kako će ih koristiti i kakav značaj će imati za buduće generacije? Da li će se izgubiti njihov fizički okvir insistiranjem na virtuelnim prostorima ili će opstati uprkos mnogim izazovima koji nas očekuju u budućnosti, poput klimatskih promena, prenaseljenosti, promenama ritma u svakodnevnom životu?

- U potrazi za odgovorima na ova i mnoga druga pitanja pročitala sam mnogo knjiga koje su se direktno ili posredno bavile ovim problemima. To nisu bile samo naučne publikacije iz oblasti arhitekture i urbanizma, već i one iz drugih srodnih oblasti, kao i nezaobilazna beletristika, putopisi i naučna fantastika koja me uvek prati na putovanjima. Otvoreni javni gradski prostori su mesta koja oslikavaju kulturu jednog naroda. Boraveći na njima možemo dosta da saznamo o istoriji grada i stanovništvu koje je tu nekada živelo kao i o kulturološkim obrascima, idealima i prioritetima današnjeg stanovništva. 

Prema njenim rečima, otvoreni javni gradski prostori su značajni u kontekstu socijalnog identiteta i društvenih praksi. Prema Lukinbilu to su mesta gde posmatramo druge i gde želimo da budemo viđeni. „Dok posmatramo, mi osvajamo svet, a dok nas posmatraju mi dobijamo svoje mesto u svetu“. Ulice su i mesto izbora. Boravimo u njima da bismo doživeli nešto lepo i da bismo ostvarili socijalne kontakte sa drugima. Ljudi se na ulici sreću, ali mogu i da izbegavaju jedni druge. 

- Takođe, otvoreni javni gradski prostor je i mesto na kojem dokazujemo da smo građani nekog grada i da pripadamo određenoj grupi. Različite kulture i narodi su ostavili materijalne i nematerijalne zapise u otvorene javne prostore. Istražujući stare mape, bakroreze, razglednice i fotografije ulica i trgova možemo pratiti njihovu transformaciju kroz vreme. Ne samo kroz promenu fizičkih karakteristika (oblik, veličina, volumen i stilska obeležja objekata po obodu, ritam, materijalizacija partera), već i promenu načina kretanja (vrste saobraćaja), do modnih trendova, načina korišćenja i oblika ponašanja u otvorenim javnim prostorima – ističe naša sagovornica.

Kako kaže Aleksandra Đukić, svako vreme je utiskivalo neke promene u ove prostore i ostavljalo svoje pečate, a građani su vrlo često bivali nezadovoljni promenama. 

-„Moderni“ internacionalni elementi oblikovanja partera, uličnog mobilijara, izloga prodavnica, kao i uništavanje visokog rastinja učinili su da se korisnici ne osećaju ugodno u ovim prostorima. Ne postoje adekvatni sadržaji koji bi ih animirali i zadržali, kao ni mesta za socijalizaciju. S druge strane, Zrenjanin je bogat rečnom obalom koja nije dovoljno iskorišćena za odmor i rekreaciju. Begej je u prošlosti prouzrokovao česte poplave čak i kada je izvršena regulacija. Zato se grad nije spuštao na reku, već se povlačio i ograđivao. U prošlom veku pre rekonstrukcije priobalja i realizacije plana „Jezero“ meandri su bili ispunjeni smrdljivim i zatrovanim blatom. Danas je to jedan od najznačajnijih potencijala grada, još uvek nedovoljno iskorišćen, iako su napravljeni veliki koraci ka rešavanju problema priobalja i njegovom aktiviranju – ističe naša sagovornica.

U eri globalizacije, promenama kulturoloških obrazaca, ovi prostori se prilagođavaju globalnim trendovima. Danas pešačke ulice u evropskim gradovima sve više liče jedna na drugu. U njima se nalaze isti robni lanci, slični restorani i kafei, sličan ulični mobilijar, zelenilo, svetlosni efekti. 

- Izuzetno je važno da otvoreni javni prostori budu lepo uređeni i pažljivo održavani. Građani se poistovećuju sa otvorenim javnim prostorima u svom gradu. Oni su odraz identiteta mesta u kome žive. Istovremeno se i ponose lepo uređenim i održavanim javnim prostorima. Grafiti po fasadama, oštećeni mobilijar, polomljeno popločavanje i otpad na ulici, doprinose da se korisnici prostora osećaju manje vrednim i manje bezbednim – naglašava Đukić.

Ona piše i o glavnoj ulici, pa se postavlja pitanje zašto je ona važna.

- Glavna gradska ulica i glavni gradski trg su osnovni konstitutivni elementi grada koji najčešće datiraju iz vremena njihovog nastanka. U gradu srednje veličine, ocrtavaju kulturnu, istorijsku i lokalnu jedinstvenost njegovih stanovnika. One su epicentar okupljanja građana i glavni elementi njegovog identiteta. Najčešće se duž glavne ulice ili po obodu glavnog gradskog trga nalaze najlepši, reprezentativni objekti. Centralni i komercijalni sadržaji u objektima određuju karakter ovih prostora, a najčešće dominantan pešački saobraćaj unosi osećaj „proširenog dnevnog boravka“ za stanovnike – objašnjava Đukić. 

Glavna gradska ulica i glavni gradski trg su imali raznovrsne namene koje su se tokom vremena često menjale i usložnjavale. 

- I odnos stručnjaka prema glavnoj gradskoj ulici se menjao tokom vremena. Išao je od potpune negacije posle Drugog svetskog rata i predloga radikalne rekonstrukcije, do zaštite njene ambijentalne vrednosti dvadeset godina kasnije, kao i od dominantne saobraćajne funkcije (kroz glavnu ulicu u Zrenjaninu je prolazio i voz), do isključivo pešačkog saobraćaja. Međutim, u svim kulturama i u različitim vremenskim epohama, ovi glavni gradski elementi uvek su predstavljali simbol grada. To su mesta koja su oslikavala kulturološke obrasce življenja, tehnološka dostignuća i politička uverenja, prostor na kojem su se stanovnici predstavljali poseticima drugih gradova i sredina – kaže Đukić. 

Dosta prostora u svojoj publikaciji ona je dala i Zrenjaninu, njegovim ulicama i trgovima.

- Zrenjanin ima mnogobrojne otvorene javne prostore. Oni se razlikuju po značaju, razmeri, odnosu prema prirodi, načinu korišćenja, dinamici kretanja i oblikovanju. Trasa glavne ulice datira iz perioda geneze grada i vodila je ka utvrđenju, za koje se pretpostavlja da se nalazilo na mestu današnjeg objekta gradske opštine. Za glavni gradski trg se pretpostavlja da se nalazio van utvrđenja. Dok je glavna ulica u 19. veku ukrašena dvostrukim drvoredom predstavljala mesto za šetnju, korzo, kupovinu u prodavnicama, oslikavajući na taj način dinamičnu strukturu, trg je imao stacionarni karakter – pijace, okupljanja ispred crkve, a sredinom 20. veka parkinga, druženja na terasi kafića – ističe Aleksandra Đukić.

Važan deo njenog života i rada su putovanja. A kako su ona uticala na nju i njen rad u struci?

- Za sebe mogu opravdano da tvrdim da sam pasionirani „putoholik“ koji je obišao sve evropske države i većinu njegovih gradova. Profesionalna putovanja su me odvela i na druge kontinente u daleke zemlje, Japan, Hong Kong, Tajland, Južnu Afriku, ali i na Bliski Istok i u Severnu i Centralnu Ameriku. Putovanja nam otvaraju vidike, uče nas kako da zavolimo ljude i prihvatimo različitosti. Na putovanjima stičemo prijatelje, a vraćamo se sa novim iskustvima, slikama, mirisima, ukusima i drugačijim pogledima na svet oko sebe – odgovara Đukić. 

 Željko Balaban