ДОЛАЗЕ НАМ ДВА ВЕЛИКА ЦРКВЕНА ПРАЗНИКА Обележена су црвеним словом; Ове обичаје ваљало би испоштовати

Уз ова два велика празника иде и чињење добрих дела, а верује се и да на ове дане не треба радити велике послове.

Црвена слова у календару за вернике су путоказ свакодневног понашања, а ови дани у августу су означени црвеном бојом.

 Преображење Господње прославља се 19. августа.

Празник је посвећен сећању на догађај Христовог преображења на гори Тавор када он најављује своје потоње страдање и славу.

Исус је треће године своје земаљске проповеди у присуству Мојсија и пророка Илије на Тавор повео своје ученике Петра, Јакова и Јована и пред њима се појавио преображен „са лицем сјајним као сунце и хаљинама светлим као снег“.

Преображење је у православљу познато и као летње Богојављење, јер су се и тада отворила небеса и зачуо глас Бога Оца – „Ово је Син мој љубезни…њега послушајте“.

Преображење пада увек у време Госпојинског поста, па су зато посне и православне трпезе.

У народу се сматра да је Преображење дан када се последњи пут купа у рекама, јер се за овај празник везује и смена годишњих доба.

Постоји веровање да се о овом празнику целокупна природа преображава па се каже – преображава се и вода и гора.

На Преображење, у цркви се освећује грожђе и дели народу у знак захвалности Богу на плодовима које нам је подарио.

Како се верује, грожђе не ваља јести пре овог великог празника.

Успеније Пресвете Богородице – Велика Госпојина је 28. августа.

Овај празник један је од највећих хришћанских празника и један од пет Богородичиних празника.

За празник успомене на смрт Богородице верници се припремају 14-дневним постом, од 14. до 28. августа.

Овај дан прославља се и као крсна слава.

Госпојински пост најкраћи је али и најстрожи од четири велика поста.

Велика Госпојина позната је као празник мајки и деце  и жене би тада требало обавезно да се причесте.

Овај пост пости се на води и уљу, осим празника Преображење Господње, 19. августа, када је дозвољено јести рибу.

Госпојински пост је, иначе, строжији и од Божићног и од Апостолског, па га православни хришћани посте као и Велики Васкршњи пост.

Црква је овај пост установила како би се сви сећали Пресвете Богородице и тражили молитвено заступништво од Ње.

Први пут се спомиње у списима Теодора Студита (826), а коначно је утврђен на Цариградском сабору 1166. године, у време Патријарха Луке Хрисоверга и цара Манојла И Комнина.

Према народном веровању, сви обичаји на овај дан везују се за воду и босиљак за који се верује да је божја биљка. Зато се, према обичају, тог дана у јело ставља мало ове биљке како би нас Пресвета Богородица заштитила од зла.

Такође, према веровању тај период је најбољи за брање свих плодова и лековитих трава.

Због тога многи болесни људи одлазе на изворе за које се сматра да имају лековито дејство, да тамо потраже спас за своје здравље.