ДОБРИ ДУХ БЕОГРАДА Бесплатно поправља Брајеве машине ИАКО И САМ НЕ ВИДИ
У Србији се нико званично не бави поправком Брајевих машина, које су веома важни механички уређаји за слабовиде особе.
Ипак, у Београду, на Звездари, живи човек који упркос потпуном оштећењу вида поправља Брајеве машине, а те своје услуге не наплаћује.
И не само то - о његовим добрим делима се прича, али тихо, међу онима којима је потребан...
Тако је и Ана Јовчић на Фејсбуку поделила охрабрујућу причу о човеку са Звездаре, који јој је улепшао дан!
"Наиме, моја Брајева машина коју имам још од основне школе се покварила. У Србији се званично нико не бави поправком овог готово изумрлог, а мени толико вредног механичког уређаја. Добила сам контакт особе која једина код нас уме да оживи машине, искључиво за своје пријатеље, без икакве накнаде.
Зашто је мени то толико фасцинантно? Фасцинантно ми је јер тај човек има потпуно оштећење вида, као и ја. До сада сам била у контакту са изузетно способним, успешним, амбициозним људима који не виде, а опет сам била одушевљена. Одушевило ме је што је одмах увидео узрок квара, око 6 поподне сам му машину донела, а већ у 9 је била поправљена.
Разговарала сам са њим у његовој дневној соби. Причао ми је да је био запослен од своје двадесете године; да уме да поправља различите уређаје, бави се аудио продукцијом, срећно је ожењен и сада са својом супругом ужива у пензионерским данима и дигитализује књиге са старих магнетофонских трака. Из реченице у реченицу коју је изговарао, бивала сам све задивљенија, па ми је и даље у глави прича о потпуно растављеним машинама на парампарчад које је он успевао да састави и оспособи за поновно коришћење...
Питала сам га да ли би причао о себи за медије, али не. Он сматра да је све то сасвим нормално, а нажалост, данас изгледа да није. Убедили су нас, посебно нас који имамо оштећење вида или неки други хендикеп, да много тога не можемо, а постоје приче да су неки од нас успевали да поправе телевизоре и саставе рачунаре. Мене је ова прича јако мотивисала. Границе поставља друштво, а ми друштву верујемо, а да и не покушамо да покажемо супротно.
А људи су на себе најпоноснији баш када ураде оно нешто што су и себе сами убедили да неће моћи, да је бесмислено и покушати. Али није бесмислено. Зато сам желела да поделим ову причу са вама. Границе су ту понекад да бисмо их кршили", написала је она на Фејсбуку.
