„Дневник“ у Шиду: Људи се крећу безбедније, а мигранти желе да иду даље

Проблем праве нерегистровани мигранти који нису смештени ни у један од три прихватна центра, колико има та општина, и који су све чешће, по пријавама грађана, упадали и проваљивали у куће, али су забележени и инциденти отимања новца и ташни на улицама од жена и деце. Таква ситуација је разљутила становнике Шида, те је локална самоуправа све време балансирала бес грађана и живот миграната у тој општини с око 35.000 становника и 1.520 миграната у прихватним центрима, те око 300 и више који нису ни у каквој евиденцији. Полиција је за свега два дана довела ствари у ред, увевши полицијски час јер су се Шиђани осећали небезбедно на улицама.

Заменик председника општине Шид Зоран Семеновић каже да ће Жандармерија тек доћи, а 40 полицајаца дошло је као свакодневно појачање шидској полицији.

Уверили смо се и сами да патролирају улицама под ротацијом. За неколико сати, колико смо провели у Шиду, мигранте смо срели само у породичном прихватном центру, на улицама их нема, а грађани су нам потврдили да се осећају сигурније и да шетају без проблема, само се брину колико ће се полиција задржати јер страхују да ће, кад оде, све бити по старом.

Полицајци су постигли да шидска општина буде безбедна врло брзо по доласку, а примењују закон према мигрантима као и према сваком грађанину наше државе, каже Семеновић.

Како додаје, значајно је повећана безбедност грађана и већ у суботу и недељу жене и деца у колицима су изашли у шетњу, могли су се видети и на игралиштима, у парковима, што није био случај раније.

Он тврди да у последње две године деца не иду сама у школу само због миграната, и то не оних из прихватних центара с којима иду у школу, већ оних који су „испод радара”, односно који нису нигде регистровани.

Један од великих проблема био је и Дом здравља, тврди Семеновић, где су мигранти имали предност у прегледима, те су чак и труднице морале да чекају. Данас је и то промењено и укинуто, те се пацијенти прегледају у време кад су заказани, ко год да је у питању.

Мигранти су деци отимали новац на улици, мобилне телефоне, и стање је постало такво да нисмо смели децу да пошаљемо радњу с новцем да купе себи две бананице и јафа кекс, каже Семеновић.

Дешавало се и да мигранти уђу у бутик у којем млада девојка продаје гардеробу па да покраду ствари. Десио се и на напад на жену с двоје деце, напомиње заменик председника...

Мигранти морају, док су овде, да поштују законе Републике Србије јер их нико није затворио у прихватне центре и забранио им слободу кретања, пошто људи у прихватним центрима ни не представљају проблем и њихова деца се лепо слажу с нашом у школама. Никада се није десио ниједан инцидент између њих, напомиње Семеновић.

Према његовим речима, на територији шидске општине је све време између 300 и 500 миграната који нису регистровани и они праве проблеме.

Седамнаестогодишња Анита Доскоч, ученица Техничке школе „Никола Тесла” из Шида, која до сада никада није имала ниједан инцидент с мигрантима, каже за „Дневник” да се, откако је полиција добила појачање, осећа много сигурније на улици.

Немамо мигранте у школи и мислим да су се сада повукли и да неће више бити проблема, казала је Анита.

Кад су жедни, уђу у двориште, у кухињу, и пију воде. Проблем је и што више немају новца, само подршку невладине организације „Но наме китћен”, која нам такође прави проблем јер подржава њихово нерегистровање тако што их хране, дају им шаторе за спавање у шуми, па чак праве и журке. Организацију чине странци, изнајмили су једну кућу у Шиду, а у дворишту држе бурад с водом из које дају мигрантима да пију, што је потпуно нехигијенски. Кувају храну, праве журке... потроваће их, а после ће Србија бити крива да је отровала мигранте. Фирма је регистрована на територији Србије у АПР-у у Београду и чине је Немице, Италијани, Шпањолка, два Непалца, који уносе неред у нашу општину и подстичу мигранте шаторима, ћебадима, ланч-пакетима да се ни не пријаве у центре, већ да живе у њивама и шумама, вели Семеновић.

Додатно полицијско појачање било је неопходно да помогне десетак припадника шидске Интервентне полиције и посао су урадили брзо и ефикасно.

Да су стигли дан раније, можда би спречили да мигранти обију кућу нашем дописнику Драгољубу Савичину који живи надомак Железничке станице у Шиду. Мигранти су се ослобидили, те су постали све чешћи упади у куће док су људи још у њима. По речима заменика председника општине, лако је уочити празну кућу у било којем граду, а мигранти уђу и само да преспавају, али је Савичина око шест ујутру прошлог четвртка пробудила лупњава на вратима.

Обили су ми дворишна врата пајсером, јасно се виде трагови. Кад сам схватио шта се дешава, упалио сам светло у дворишту, што им је био сигнал да је неко у кући и могао сам чути табанање више људи који су се дали у бег, прича Савичин.

Каже да, откако је у Шид стигла посебна Интервентна јединица, мигранти се не могу видети на улицама, а није да није „цуњао” и истраживао. Он каже да се сви осећају сигурније.

Координатор Прихватног центра Шид–Станица Лазар Велић каже да њихов центар тренутно има 197 корисника.

Ахмед из Ирана

Мигранти су добили евиденциони картон и могу да напуштају центар до 22 часа, после тога не сме да се излази. То смета Ахмеду ел Самарају из Ирана, који има 26 година и нема жену и децу.

Овде сам с родитељима, два брата и две сестре, и противим се полицијском часу јер сам и сам опљачкан од других миграната, отели су ми новац и мобилни телефон и бојим се као и локално становништво када изађем на улицу, али, опет, више ми смета забрана слободе кретања, каже Ахмед, који је у Шиду већ седам месеци.

Шта уколико, додаје, жели да прошета или оде у клуб?

Никакав је живот ако се не крећемо, исто је било и у Ирану, с тим што тамо нисмо смели да будемо на улици после 21 час, каже Ахмед.

Покушао је с породицом три пута до оде до Хоргоша и чак осам пута до границе с Хрватском, али су им сваки пут одбили пролазак. Грађевинац је по струци и сања леп живот својој породици у Немачкој. На граници с Хрватском од њихове полиције добио је и батине, као и његова породица.

Енстрим из Палестине

Енстрим Хамад из Палестине је у осмом месецу трудноће и има петоро деце. Мало прича енглески, али смо се лако разумели.

Овде сам шест месеци и не желим да останем, каже 38-огодишња Енстрим.

Како додаје, желе да иду у Немачку.

Најстарије дете ми има десет година, па девет, седам, четири и годину. Већа деца не иде у школу, каже Енстрим.

Мухамед из Сирије

Мухамед Лахмат има 19 година, долази из Сирије и ту је с мајком Хијам. Стигли су пре осам недеља и желе да оду у Немачку, где је већ његов брат.

Прешли смо из Сирије у Турску, па Грчку, Албанију, па Македонију и дошли у Србију. Свакодневно желимо да идемо до границе с Хрватском или Мађарском, али нам не дозвољавају, већ морамо да чекамо овде, иако свакодневно тражимо. Полиција је некад добра према нама, а некад не, али су Срби јако добри људи, каже Мухамед, који одлази у центар Шида без проблема и захваљује се Србији на гостопримству и каже да смо увек позвани да одемо у Сирију без проблема.

Имамо 25 Авганистанаца, једног Индијца, 30 Ирачана, 29 Иранаца, троје Мароканаца, као и Пакистанаца, 28 Палестинаца, 61 Сиријца, шест Тунишана и пет Турака, каже Велић.

Имају, додаје, 66 мушкараца и 55 жена, 39 дечака и 31 девојчицу, укупно 53 породице, јер је ово породични центар, у којем се породице дуже задржавају, сви су регистровани, деца иду у школу и са свима су обављени краћи интервјуи и преко нас могу да траже азил.

Врло мали проценат људи изразио је жељу да остане, тврди Велић, а и њихов центар се бори с илегалним мигрантима-самцима, који упадају и ту да би преспавали. Имају ноћну смену, добру сарадњу с полицијом и уколико се деси такав случај, лица која ту не припадају премештају у друге прихватне центре, који су за њих.

И ми смо осетили долазак полиције јер је безбедност сада повећана, а то је најважнија ставка у нашем послу и Комесеријат је задовољан појачаним присуством полиције, како на улицама, тако и у центру Шида, каже Велић.

Маша Стакић