„ДНЕВНИК” У ПОСЕТИ Српски „зид плача” у Нишу

Наиме, у здању изграђеном 1938. године за потребе Команде Моравске дивизије, налази се својеврстан музеј у коме се, сликом и речју, прати српска војна историја кроз векове.

У музеју је јединствено и професионално саткана целокупна историја српског народа. Импресивно и очаравајуће, урађено је оно на шта се чекало деценијама, оно што Србија није имала до сада - целокупна војна историја на једном месту. А за све ово најзаслужнији је командант Копнене војске Србије генерал-потпуковник  Милосав Симовић и његови сарадници.

Спомен собу чини 29 наслова и целина у оквиру којих је поменуто 16.168 имена страдалих од Српско-турских ратова, до НАТО агресије и погинулих у Копненој зони безбедности. У Спомен-соби се налазе и имена страдалника у Топличком устанку, погинулих у згради РТС-а, имена отетих и убијених на Косову и Метохији после доласка КФОР-а.

Посебно место у Спомен соби имају фотографије погинулих војника са Кошара и Паштрика током агресије НАТО 1999. године на нашу земљу. Ове фотографије страдалих и њихова имена су отргнута од заборава, имена страдалих у свим ратовима на нашим просторима остају у Нишу, на једном месту, трајно забележена.

У Спомен соби је, такође, изложено и више од 11.000 фотографија, 47 униформи из различитих периода, као и више од 300 примерака наоружања и опреме које је српска војска користила кроз векове. Изложене су и униформе, заставе, грбови, амблеми.

На зидовима су текстови и сви детаљи великих битака, ратова, устанака у којима је српска војска учествовала од 1042. године на Туђемилском пољу, преко Галипоља, Косовске битке, Првог и Другог српског устанка, Балканских ратова, Солунског и Сремског фронта, до Кошара и Паштрика.

Говорећи о значају овог подухвата, генерал Симовић је истакао да су припадници Копнене војске формирали и изградили спомен-собу, која је део Музеја Копнене војске и нишког гарнизона.

- По угледу на спомен-собу у Врању, моји сарадници и ја заронили смо у један рудник и из њега извукли злато. Направили смо нешто на шта смо поносни, пре свега због погинулих, њихових породица и свих генерација официра, подофицира, цивилних лица и војника који су били у овој згради, службовали у Нишу и целој Србији – наглашава генерал Симовић. - Тим Команде Копнене војске безмало је две и по године године радио на стварању ове поставке. После радног времена, посвећивали смо се  раду на формирању спомен-собе. Рекао сам колегама: Ко ме буде пратио, пратиће, ко не буде, неће имати последице за напредовање у служби. Радићемо за погинуле, породице погинулих и генерације официра које су радиле у овој згради пре нас.

Од када је музеј-спомен соба отворена, 26. фебруара 2018, “прибележено” је близу 6.000 посетилаца. Прошле суботе музеј КоВ-а посетили су и припадници Прве бригаде Копнене војске на челу с командантом бригадним генералом Зораном Насковићем а у делегацији су били и начелници Јужнобачког, Севернобанатског, Средњебанатског Јужнобанатског управног округа, председници појединих општина, историчари...

Према речима генерала Симовића крајњи циљ је да сваки грађанин Србије, који уђе у њихову команду, униформисана и неуниформисана лица, ученици, студенти, и када у ходницима виде богату историју и дугу традицију, а на крају у Богослужбеном простору Команде Копнене војске осете мирис тамјана и виде имена преко 16.000 страдалника, да када изађу из зграде, помисле или кажу: “Мајко Србијо волим те”.

Сваки део овог својеврсног музеја је задивљујући. Ипак, најимпресивнији је део зид с именима 16.000 војника и цивила страдалих у свим ратовима у последња два века. То је “српски зид плача”.

Ту је и део где су обрађени називи свих јединица Копнене војске од Војске кнеза Вишеслава и Радослава у 7. веку, до назива данашњих бригада и самосталних батаљона, укључујући све формације у којима су били витези, устаници, регулаши, солдати, пешадинци, артиљерци, кадети, комите, четници, партизани, војници, подофицири и официри свих војски Копнене војске.

У овој згради Команде Копнене војске обрађен је историјат Копнене војске одвајкада до сада. Овде се налази преко 12.000 фотографија, скоро 1.500 текстова, 90 застава, скоро 300 скица, шема, карата и још пуно, и чак 1.604 фотографија свих генерала Копнене војске од 1872. до данас.

Милан Бозокин