„Дневник” сазнаје: Абортус од августа уз помоћ лекова
Клиника за гинекологију и акушерство Клиничког центра Војводине међу првима је у нашој земљи која ће од августа почети да примењује медикаментозни прекид трудноће, сазнаје “Дневник”. Тиме ће се смањити компликације које су могуће код класичног прекида трудноће, односно абортуса.
Управник Клинике за гинекологију и акушерство професор др Тихомир Вејновић каже да ће, захваљујући донацији, медикаментозне прекиде трудноће почети да раде од августа или најкасније септембра. Нада се да ће се овакав поступак радити редовно у Клиници.
- Прошле недеље смо се обратили Министарству здравља и тражили одобрење. Медикаментозни прекид трудноће регистрован је и одобрен ове године и мислимо да ће допринети смањењу броја могућих компликација којих има код класичних прекида трудноће. Циљ је да не нашкодимо здрављу пацијенткиња и да смањимо компликације. Ови лекови могу да се примењују и у трудноћама које се прекдиају до десете гестацијске недеље, али и у каснијим трудноћама, када постоји медицинско оправдање или генетске малформације плода - најавио је др Вејновић и напоменуо да лекари Клинике имају искуства у мдикаментозном прекиду трудноће, јер су ову методу примењивали у оквиру пројекта Светске здравствене организације током 2013. и 2014. године.
Подаци Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут” кажу да се годишње у нашој земљи уради 17.000 абортуса, али наводе да је реална бројка вероватно далеко већа. Др Вејновић каже да годишње у Србији буде 80.000 порођаја, а сматра да је исто толико и прекида трудноће. При томе, бројка је боља него пре двадесетак година, када је на један порођај било два абортуса.
- Дуги низ година, па и више деценија, од како је дозвољен прекид трудноће до десете гестацијске недеље, имамо изузетно велики број абортуса у Србији, а и у Војводини. Исти проблем имају и све земље у окружењу: Словенија, Мађарска, Румунија, Бугарска, Словачка, Чешка, Русија. Стручна јавност покушава да нађе одговор на питање због чега је тако велики број прекида труноће, али и шта да се учини како би се тај број смањио - каже др Вејновић и наглашава да се реалан број абортуса не зна, јер приватне ординације не пријављују све прекиде трудноће које ураде.
Један до разлога тако великог броја абортуса јесте и тај што је постао друштвено прихватљив и легалан вид контрацепције. Остали фактори, економски, социјални, породични, незапосленост и други разлози, не утичу директно на пораст броја абортуса.
- Једино што може да утиче на смањивање броја абортуса јесте подизање нивоа здравствене културе, као и културе репродуктивног здравља и увођење сексуалног образовања. Важно је имплементирање планирања породице као посебне категорије у васпитању деце, како би девојке и жене прихватиле своје тело као храм настанка будућег живота - сматра управник Бетаније.
Ниједан прекид трудноће није безбедан и без последица. Абортус је инвазивна метода током које се проширује грлић материце, насилно се кидају фрагменти трудноће. Киретажа је агресивна медицинска операција која може да оштети грлић материце и доводи до крварења у материци.
- Абортус може некада да буде и фаталан по мајку, оштећује здравље жене, а некада доводи и до немогућности рађања - казао је др Вејновић.
Подаци Бетаније кажу да је удео малолетничких прекида трудноће у односу на укупан број абортуса од пет до седам одсто, а Вејновић сматра да младима контрацепцију треба учинити приступачнијом и да морају да се едукују кроз курсеве и уз помоћ брошура и пројеката, како би се смањио број нежељених трудноћа у адолесцентском добу.
- У Србији и Војводини велики је проценат брачне неплодности и између 15 и 20 одсто парова не може да има децу. То је изузетно висок проценат и још један од разлога због којих треба да се смање потенцијална оштећења здравља до којих долази код абортуса - каже др Вејновић.
Бетанија већ 40 година има Одељење за планирање породице, те се и на тај начин ради и помаже у смањењу броја абортуса.
- Контрацепција има велике могућности и у неким земљама, као што су скандинавске, адолесцентима се бесплатно деле кондоми и контрацепцијске таблете. Тиме су успели вишеструко да смање број абортуса. Младима који не раде, 500 или 600 динара за контрацепцијске таблете је велика ставка и због тога би било добро да се слична мера поделе заштите уведе и у нашој земљи - напомиње Вејновић.
Љ. Петровић
Фото: С. Шушњевић
Лане 294 прекида трудноће, ове године до сада 59
У Одељењу за планирање породице Клинике за гинекологију и акушерство прошле године урађена су 183 абортуса пре десете гестацијске недеље, између десете и двадесете недеље било их је 42, а након двадесете недеље 38. Ове године до 10. недеље било је 24 прекида трудноће, до 20. недеље шест, а након 20. недеље два абортуса. У Одељењу патологије, где се прекиди трудноће раде након 23. недеље уз одобрење Етичког одбора и због аномалија плода, лане је урађена 31 киретажа, а од почетка ове године било је већ 27 прекида трудноће.