Дискриминација највећи проблем

недовољна подршка у заједници. Не постоји прецизна база података колико особа са инвалидитетом (ОСИ) има у нашој земља. Међутим, процењује се да осам до десет одсто укупног становништва има неку врсту инвалидитета, односно 560.000 до 700.000 људи.

Председник Савеза параплегичара и квадриплегичара Србије Михаило Пајевић каже да је у последњих петнаестак година држава пуно учињено на законској регулативи, али да проблеми настају у примени закона.

Као пример навео је рампе за инвалиде којих нема или су врло ретке, тако да је неприступачност бројним објектима и даље веома изражена.

“Особе у колицима данас не могу да седну у кафић и попију кафу са пријатељима, јер не постоје рампе, не могу да уђу у бројне аутобусе. Све је то дискриминација”, рекао је Пајевић Танјугу.

Што се тиче запошљавања проблематика је, наставља он, веома комплексна, јер особе са инвалидитетом „често немају знања и вештине за одређене послове”, а оне наједноставније, рад на пијаци или паковање робе у рафове, обично због природе болести не могу да обављају.

Проблем представља, како каже, и образовни систем који је често недоступан, а оне особе код којих инвалидитет настане касније немају могућност преквалификације према својим могућно-

стима.

Подаци кажу да свака осма особа са инвалидитетом од 15 година и старија никад није ни кренула у школу, од чега је око 81 одсто жена, то је 41, 9 одсто од укупног броја необразованих.

Дискриминација жене и девојчице са инвалидитетом двоструко је већа у свим областима живота него код мушкараца, изјавила је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић. Повереници за заштиту равноправности од 2010. године до данас пристигло је 390 притужби због дискриминације на основу инвалидитета, од чега је 111 притужби било због дискриминације жена са инвалидитетом.

Особа са инвалидитетом има око 62 одсто међу пензионерима, док је студената и ученика 0,5 одсто.

Од укупног броја особа са инвалидитетом, највише има проблем са ходом око 60 одсто.