Дебео сваки пети становник Србије
Процене су да је у Европи гојазно 20 одсто мушкараца и 23 одсто жена, због чега годишње превремено умре 337.000 људи. Европски дан гојазности обележава се данас, низом манифестација широм Европе које треба да скрену пажњу на епидемијске размере ове болести и последице које она има.
У Србији је 35,1 одсто људи предгојазно, односно с вишком килограма, а гојазно је 21,2 одсто становника, што значи да више од половине становника, односно 56,3 одсто, има проблема с прекомерном тежином.
“Гојазност је обољење које се карактерише увећањем масне масе тела у мери која доводи до нарушавања здравља и развоја бројних компликација попут типа 2 шећерне болести, кардиоваскуларних болести, поремећаја метаболизма масти, поремећаја репродукције, појединих облика малигнитета и бројних других обољења“, рекла је на јучерашњој конференцији за новинаре поводом обележавања Европског дана гојазности помоћница директора Клиничког центра Војводине ендокринолог професорка др Едита Стокић.
Како је навела, према подацима Европског удружења за изучавање гојазности, ово обољење је присутно код 23 одсто жена и 20 одсто мушкараца у Европи.
“Ако се настави овакав тренд раста, процене су да ће 2030. године више од 50 одсто Европљана бити гојазно, а у појединим земљама ће чак 89 одсто људи имати превелику телесну тежину. У Србији је свака пета особа гојазна“, навела је др Стокић.
Начин живота, урбанизација, другачији послови, доприносе томе да се данас људи мање крећу. Просечан Европљан проведе више од пет сати дневно седећи, 60 одсто њих на посао и путовања иде колима, 19 одсто јавним превозом. У односу на период од пре 50 година, број калорија које се сагоревају током дана, смањио се за 13 до 15 одсто, а истовремено су се порције повећале за 10 до 20 одсто.
Процењује се да ће до 2025. године 15,8 одсто светске популације у школском добу да буде предгојазно, а 5,4 одсто гојазно. Сада је од троје једанаестогодишњака, једно предгојазно или гојазно.
Процењује се да од дијабетеса типа 2, који је последица и прекомерних килограма и лоше исхране, у Србији болује око 700.000 хиљада људи. Од тог броја, Војвођани чине скоро половину, око 300.000. Подаци су још суморнији ако се зна да на једног откривеног дијабетичара, долази још један неоткривени, подаци су Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“.
“Број гојазне деце повећан је од 2006. године са 8,5 одсто, на 12,3 у 2013. години. Драстично се повећава број претерано ухрањених малишана, а свако пето дете има проблем са килажом“, казала је др Стокић.У Америци један од три дечака ће због гојазности развити дијабетес типа два, као и две од пет девојчица.
Клинички центар Војводине придружује се обележавању Европског дана гојазности скретањем пажње на проблем гојазности у нашој средини, али и приказом активности које су спроведене како би се, посебно у дечјем узрасту, превенирао настанак и развој гојазности.
Љ. Петровић