ДАНАС ЈЕ ВИДОВДАН, шта према веровању НИКАКО не би требало да радите

Током Боја на Косову Кнез Лазар је убијен, од турске руке, пошто је заробљен. Prеthodno, турског султана Мурата убио је српски ратник Милош Обилић.

Имајући у виду опште околности у којима се Србија нашла те 1389, опредељење за борбу коју је предводио кнез Лазар, било је, рационално гледано, свесна жртва. 

Однос снага био је такав да је отпор Турцима могао деловати узалудним, но верски и морални мотив одредио је да се турским нападачима има пружити отпор без обзира на последице.   

Та битка постала је одредница српске историје, једна од кључних, пре свега због несумњиве чињенице да је опредељње за борбу за Србе тада било свесна жртва.

После Боја на Марици, септембра 1371, Битка на Косову 1389, била је најкрупнији покушај отпора турској навали уопште. 

Претпоставља се да се на пољу Косову тада борило 15 до 20 хиљада ратника на српској страни, против око 30.000 турских војника. Постојећи, сада познати извори не дозвољавају прецизирање, оно међутим што је несумњиво јесте да су жртве на обе стране биле страховите, а о жестини сукоба сведочи и јединствен случај да су оба владара погинула. Смрт султана Мурата тада једини је такав случај у целокупној турској историји.

Мученичка жртва Светог кнеза Лазара, и његових сабораца, добила је поступно легендаран значај за Србе. Постала је део националног предања, вечита подсетница на неопходност отпора и борбе. 

Све потоње ослободилачке борбе Срба увек су биле и у знаку Косова. Водећа одредница ослободилачке борбе Срба током читавог 19. века била је позив на ослобођење Косова.  Одлучна победа Срба у Боју на Куманову 1912. и потом код Велеса, довела је до коначног ослобођења Косова, као резултат Првог балканског рата. 

Видовдан се такође испоставио као важан датум у више наврата током историје Срба.

На Видовдан 1914, Гаврило Принцип, национални револуционар и следбеник Младе Босне, извршио је атентат на Франца Фердинанда, престолонаследника Аустроугарске монархије. 

Тај догађај послужиће властима у Бечу као изговор за ултиматум и потом напад на Србију, чиме је започео Први светски рат.

Краљевина Србија је из тог рата, по цену стравичних жртава, изашла као победница. 

Плод српске победе било је стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, односно од 1929, Југославије. 

Образовање заједничке државе те 1918, по општем уверењу, било је остварење давнашњих националних циљева окупљања под једним државним кровом земаља које су били историјски и етнички српске, као и других југословенских земља у складу са прокламованим ратним циљевима Србије децембра 1914, Нишком декларацијом. 

На Видовдан 1919, потписан је Версајски мировни споразум, између земаља победница Антанте и Немачке, виновнице Првог светског рата.

Године 1921, Конституанта односно Уставотворна Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца изгласала је управо на Видовдан први Устав заједничке дрзаве отуда назван Видовдански. 

На Видовдан 1881, потписан је споразум између Србије и Аустроугарске, познат као Тајна конвенција.  

Кнез, потоњи краљ Милан Обреновић преусмерио је тада спољнополитичку орјентацију Србије према Бечу, разочаран понашањем Русије, почев од наметања Санстефанског споразума марта 1878, када је Русија намерила да потпуно насупрот  животним интересима Срба створи Велику Бугарску. 

На Берлинском конгресу убрзо потом велике силе изашле су у сусрет интересима Срба. Не само да јој је призната потпуна независност, него је Србија добила и територијално проширење према југоистоку. Саставни део Србије тада постају Ниш, Пирот, Лесковац, Врање, Топлица.

Споразум из 1881, испоставиће се као благотворан за економски успон Србије током наредних деценија.  

Године 1948, у Букурешту је обелодањена Резолуција Информбироа о стању у КПЈ, управо на Видовдан.  Резолуцијом су позиване такозване здраве снаге да збаце врх КПЈ.

Године 2001, на Видовдан, Трибуналу за бившу Југославију у Хагу, изручен је Слободан Милошевић, prеthodno председник Србије и СРЈ. Ако је веровати тадашњим властима Србије, нико од њих у том тренутку није се сетио да се изручење догађа баш на Видовдан. 

У савременој Србији Видовдан је званични државни празник, у знак сећања и поштовања према свима који су се током историје борили за отаџбину.

Обичаји за Видовдан

Велики део обичаја је везан за само име старог словенског божанства и чуло вида.

Када се устане приликом умивања треба изговорити ове речи: "Ој, Видове, Видовдан, што ја очима видео, то ја рукама створио", као што су радили наши стари да би имали среће у раду. Такође се верује да је све што видите на данашњи дан веома важно и да ћете управо у стварима које вам упадну у очи имати успеха.

Има средина, у северозападној Србији и Војводини, где се износи све ткање што жене и девојке раде како би се видело колико су вредне и показало да је одређено домаћинство имућно.

У неким срединама, попут Мачве, данас су велике задушнице. Излази се до поднева на гробље и доноси храна, а риба обавезно, као врста жртве светом Виду.

У Шумадији се верује да би требало изнети ствари из куће да се проветре и напуне добром енергијом, ако временски услови то дозвољавају. Наводно треба изнети и новац, проветрити га и избројити, како би и остатак године био уносан.

"Свети Виде и видова траво..."

Због свевидеће моћи старог словенског божанства, Видовдан важи и за дан прорицања и гатања. Овом дану се посебно радују девојке, јер се доста обичаја везује за брзу и срећну удају.

Према старом народном веровању карактеристичном за Власеницу, девојке треба да сипају воде у лонац, да узму мало соли, хлеба, детелину са четири листа и комад тканине која се пребаци преко лонца, па пред спавање изговоре речи које ће довести вољеног до њих:

"Свети Виде и видова траво, отворите ми очи да видим свога суђенога. Ако је далеко, ево му детелина од четири крила да мени долети, ако је гладан, ево му хлеба и соли да се наједе, ако је жедан, ево му воде нека се напије, а ако не може преко воде прећи, ево му ћуприје да преко ње пређе."

Народ, такође, верује да се данас треба убрати биљку која је позната као видац, видић, видовка или видовчица. Негде се то ради ујутру, а негде увече, а ту биљку девојке и момци стављају под јастук, јер се верује да ће сањати оног коме су суђени.

Наводно девојке могу и да призову свог будућег мужа ако на данашњи дан уберу видовчицу, јаркоцрвеног маленог цвета и модру виду, сличног цвета, и ставе их под јастук пред спавање. Тада кажу "Свети Виде невиђени, дођи драги суђени, дођи ноћас у мој сан, дођи на мој први састанак" и у наредних неколико дана ће упознати будућег мужа.

Не ради се, а не ваља ни да се пева и игра

Стари саветују да данас обавезно поједете и неку зрелу воћку.

На Видовдан се не ради, а не ваља се ни играти и певати, у знак поштовања према мртвима. Често су старији на данашњи дан оживљавали сећања на кнеза Лазара и јунаке погинуле на Косову.

Веровало се и да реке у поноћ постану црвене у знак сећања на многе српске борце који су пали у борби за отаџбину. Због тога испоштујте бар један обичај на данашњи дан – запалите свећу за све њих.

Ако на Видовдан буде ведро, сву одећу треба изнети напоље да се проветри и напуни добром енергијом. Са друге стране, ако буде облачно, треба прекрстити облаке, па ће и киша која падне повољно деловати на усеве.

(Tanjug/Kurir.rs)