ДАНАС ЈЕ СВ. АВРАМИЈЕ ЗАТВОРНИК крсна слава ОВИХ ПОРОДИЦА

Свети Преподобни Аврамије Затворник био је малоазијски хришћански испосник и монах. Своју јаку веру, наслеђену од побожних родитеља, показивао је одмалена и толико је воело Бога, каже предање, да је од жене побегао недељу дана по венчању.

Свети Аврамије је за пуних 50 година изашао међу свет свега два пута.

- Први пут да обрати Богу једно село у ком су били сви незнабожци. Епископ је желео да га постави баш у то село за свештеника, али се Аврамије успротиви тој одлуци.

Ипак, остаде неко време у селу, где је као свештеник саградио лепу цркву и у њој је узносио молитве Богу свакодневно "да сабере расејани народ и уведе га у цркву".

Но, незахвални незнабошци га оковаше, протераше из села и затрпаше камењем. Али он се поново врати.

- Мучен, гоњен, вучен, тучен, камењем затрпаван, гладан и жедан, он се не разгневи на њих и не клону духом, већ трпећи све, он се не предаде очајању, него још више разгореваше љубављу према Богу и сажаљењем према заблуделима. Молио је и поучавао старце као родитеље, млађе као браћу, децу као чеда, а истовремено је био злостављан и ружен од њих.

Толика посвећеност да плода и он временом преобрати људе и уведе их у Цркву.

Када је завршио свој посао, он се повуче да настави свој лични подвиг.

Други његов излазак међу људе био је да спасе своју заблуделу нећаку Марију. Вратио је на прави пут и поново наставио свој пређашњи подвиг у самоћи, али више никад није изашао међу свет.

Аврамијевдан као крсна слава се углавном јавља на подручју доњег Подриња. Западно од Дрине, породице које славе ову крсну славу највише су заступљене у околини Шековића, Сребренице, Власенице, Зворника и Бијељине. Источно од Дрине оне се најчешће јављају у Соколској Нахији (Азбуковици), Рађевини, Јадру, Мачви, Шабачкој Посавини и Шабачкој Поцерини.

Више породица са овом крсном славом забележено је и у Ваљевској Колубари и Подгорини, као и у Срему. По неколико породица које славе св. Аврамија Затворника забележено је и у следећим областима, односно градовима: Семберији, Банату, Београду, Шумадијској Колубари и централној Босни (Височка Нахија, околина Илијаша).

Осамдесетих година 19. века је на целокупној територији Дабробосанске митрополије (Босна без Зворничко – Тузланске епархије на североистоку) ову крсну славу славило само 38 породица. Чак 35 од овог броја (92%) живело је у околини Сребренице (област Осат) и Власенице, у источној Босни. Несумњиво је баш то подручје, заједно са зворничким крајем, матица, из које се већина породица које славе св. Аврамија ширила по Босни, Србији и по другим областима.

У Русијисе овај светац поштује као овчар, односно заштитник оваца и ситне стоке.