ДАНАС ЈЕ САМО НЕКОЛИКО КАТРАНЏИЈА У СРБИЈИ Некада су од тога живеле велике породице и школовала се деца

Отпорни Златиборци цео свој живот проводе у суживоту са природом, од ње уче, прилагођавају се, али и њене потенцијале користе како би зарадили динар, Тако је било некада, а тако и сад. Само у златиборским селима још увек се могу видети мале зидане кућице у којима се пече катран – магични лек од смоле бора који се користи и медицини и фармацији. Иако је овај занат при издисају, Љубенко Радовић још увек по шумама трага за добрим пањем, како би од њега направио квалитетан катран.

- То је црна течност, јаког мириса и опорог укуса. Деценијама уназад овде се пече од пањева црног бора и многи га користе у лечењу проблема са дисањем, код кожних инфекција. Људи  у наше село долазе из свих делова Србије и купују на десетине килограма, касније од тога праве мелеме и креме. Катран се користи и као лек за животиње, јер се њим мажу њихове ране и брже зарастају“, каже за РИНУ овај искусни катрандзија из Јабланице.

У златиборским селима од производње катрана некад су живеле и прехрањивале се читаве породице и то је био главни извор прихода. Сада се велике ватре пале само у неколико домаћинстава, омладина је изабрала друге, како кажу, чистије послове.

- Мој отац је имао нас осморо деце и све нас је ишколовао правећи и продавајући катран. Нигде није радио у фабрици већ само то код куће, а живели смо лепо. Сада само нас неколико се и даље тиме бави, нисмо одустали од катрандзијског заната, Треба доста рада, може бити и напроно, али може да се заради. Цена једног килограма катрана креће се око десет евра”, каже Љубенко.

Највише смоле има у старом стаблу, а пањеви црног бора се ваде две деценије након сече. Катран се пече у катраницама. У земљи се ископа темељ и на њега се се зидају облице у ћерпове који се облепе иловачом. У катраницу се затим слаже луч, све то се прекрива  отпадом од пањева и запали.

- То гори један сат времена док створи потребну температуру. Жар се зажари и кад се почне показивати црни дим, покривамо ситном земљом, затворимо пламен и гасимо. Оставимо само мало простора на средини, да има пламена како не бисмо угасили ођедном”, поделио је Љубинко тајну свог заната.

У Јабланицу по катран и даље долазе купци из свих делова Србије, а од неких 1200 килограма луча добије се око 250 килограма изузетног катрана, па ако се то помножи са десет евра колико се креће цена ове црне течности, рачуница је јасна, као и порука – ко хоће да ради и заради увек има како.

РИНА