ДА ВАМ ЖИВОТ КРЕНЕ НА БОЉЕ, у недељу ОВО урадите СРБИ СЛАВЕ ВАЖНЕ СВЕТИТЕЉЕ (ВИДЕО)
Српска православна црква и верници у недељу обележавају дан Светих мученика Фотија, Аниките и других с њима.
Свети Аникита и Фотије неповређени су преживели бројне муке које им је приредио цар Диоклецијан.
Цар Диоклецијан посетио је једном град Никомидију са злим умишљајем, да ту потпуно истреби хришћане. Кад је почео бездушно да мучи хришћане појавио се пред њим свети Аникита, један од градоначелника, и почео неустрашиво да исповеда пред царем своју веру у Христа.
Осим тога рекао је за статуе идола да су глуво и немо камење и да је клањање њима недостојно разумног човека.
Предање каже:
- Када поче бездушно истјазавати и мучити хришћане, појави се пред њим св. Аникита, један од градоначелника, и дерзновено исповеди пред царем своју веру у Христа Господа, Бога ваплоћеног у телу ради нашег спасења.
Уз то још Аникита изобличи идоле као глуво и немо камење, којима клањати се недостојно је разумна човека. Разјарен цар нареди, те му језик одсекоше. Но Аникита силом Божјом и даље говораше. Тад пустише лава на њега, но лав се умиљаваше око њега.
У том часу Херкулов храм паде. Фотије, сродник Аникитин, видећи чудеса и трпљења Аникитина, пољуби Аникиту, објави себе за хришћанина и довикну цару: "О идолопоклониче, постиди се, богови су твоји ништавила!" Цар нареди, да га одмах мачем посеку.
Но џелат дигнувши руку на Фотија светог сам себе удари мачем и умре. После дугих мука бацише их обојицу у тамницу, где тамноваху три године. Тада их изведоше, зажарише огромну пећ и бацише их у огањ. Многи други хришћани, људи, жене и деца својевољно уђоше с њима у огањ. И из огња чу се молитва хришћана, којом благодараху Богу за смрт мученичку.
Пострадаше сви око 305 год.
Обичаји и веровања
Свети Аникита и Фотије призивају се у молитвама при јелеосвећењу и водоосвећењу и у народу се верује да на данашњи дан треба изговорити својеврсну беседу како би вам "кренуло набоље".
Беседа коју треба да изговорите на данашњи дан гласи:
"Научи се поштовати и волети мале и просте људе. Таквих је највише на земљи; таквих је највише и у царству Божјем. Код њих нема гордости, тј. основног безумља, од кога болују душе богатих и силних овога света. Они извршавају своју дужност у овоме свету често савршено, па ипак им изгледа смешно, кад их неко похваљује за то; док великаши траже похвалу за свако своје дело, често и несавршено извршено".
Дневник/Ало