Да ли је естради место унутар споменика културе?

Примера да се за потребе снимања различитих садржаја бирају споменици културе који су под заштитом државе је много, а један од њих је и спот певачице Милене Ћеранић, снимљен на локалитету Арача. Певачица и некадашња учесница ријалити програма „Фарма“ у споту за песму „Шефица“ у појединим кадровима је оскудно обучена, пуши наргилу, и све то унутар овог споменика од изузетног значаја. Спот је снимљен раније, али је недавно поново објављен на популарној платформи Јутјуб.

Поједини медији који се баве естрадом чак су навели да се „амбијент бенедиктинске цркве Арача потпуно уклопио у емоцију нумере”. Да ли и какве везе имају речи песме “Шефица” са овим спомеником културе, можете просудити и сами уколико послушате нумеру.

Иначе, да би се било шта снимило на локалитетима под заштитом, потребно је од надлежног Завода за заштиту споменика добити сагласност. Како „Дневник“ сазнаје, сагласност за снимање спота затражен је и добијен у Заводу за заштиту споменика културе у Зрењанину.

- Захтев је поднет, а Завод је одобрио снимање, али само у околини Араче. Нисмо издали решење којим је дозвољено снимање унутар Араче - рекли су нам у Заводу за заштиту споменика културе Зрењанин, уз напомену да ово није једини захтев о којем је одлучивала ова установа.

Завод даље не контролише снимање или евентуално непоштовање онога што је у захтеву писало. За даљу контролу надлежни су неки други органи.

Историчари уметности, ипак, сматрају да се мора водити рачуна о томе за шта се и како користе локалитети који представљају споменике културе.

– Мора постојати веза између споменика културе и онога за шта се он експлоатише, и мора се водити рачуна о томе како се презентује и промовише споменик културе. Споменици културе су врло занимљиви, филмични… Имали смо пример са Барокном салом Градске куће и снимањем у њој. Арача је споменик културе од изузетног значаја. Закон то дефинише, али сведоци смо да се и оно што је прописано не поштује – рекла је историчарка уметности Весна Каравида.

Подсетимо, арачка црква налази се у атару између Новог Бечеја и Новог Милошева. У историјским изворима не постоје подаци који поуздано утврђују време њеног настанка. Од почетка 18. века, по одласку Турака из Баната, остала је у рушевинама. Основа ове импозантне цркве, као и просторни распоред, који је карактеристичан за фрањевачке цркве

у прелазној варијанти романоготичког стила, упућују на могућност да је грађена крајем 12. или почетком 13. века. О монументалним претензијама градитеља сведоче коришћени материјал –  тесани камен, мермер, тесаник и опека. Богат архитектонски украс на фасадама сачуван је у фрагментима.

Приликом ископавања 1879. године у Арачи је откривена надгробна плоча са представом светитеља и донатора, украшена трочланом преплетном траком, за коју се претпоставља да потиче из 12. века. Новија археолошка истраживања потврђују да су уз цркву са северне стране постојали конаци и многобројни гробови.

Жељко Балабан