ДА БИСМО ЖИВЕЛИ И ДИСАЛИ ЗДРАВИЈЕ; У Војводини недостаје 170.000 хектара под шумом

Да би се такав циљ испунио, Покрет горана Новог Сад већ четири године део је пројекта Мреже „Пошумимо Војводину” у оквиру програма Еко систем, који реализују Млади истраживачи Србије уз подршку Шведске. Тренутни пројекат „Један појас – вишеструка заштита”, који траје од средине јуна до средине децембра, реализује Покрет горана са још две чланице Мреже: Руралним центром Сова из Сремске Митровице и Удружењем Дечја еколошка академија из Новог Сада.

– Сваке године смо се бавили темом недостатка шуме на подручју Војводине и то на различите начине, кроз подизање свести код деце и младих у основним школама, па смо држали радионице у Новом Саду, Сремској Митровици и Врбасу, где смо младе учили о важности шума, значају сваког дрвета у урбаним и руралним срединама – истиче за „Дневник” координаторка пројекта Душица Миленковић. – Организовали смо и обуку за наставнике, доводили стручњаке из области шумарства и пејзажне архитектуре који су им на практичан и теоријски начин објашњавали значај шума како би у наставном раду са децом могли то што боље да спроведу.

У оквиру досадашњих активности одржане су и обуке за новинаре обиласком шуме код Босута, едукације за средњошколце који су уређивали Дунав код Сремских Карловаца и Дворску башту, округли столови са представницима надлежних институција...

– Размишљамо и предлажемо кораке како да се унапреди стање шума у Војводини и да се преиспита процена да је потребно 14 одсто шума, како је то одређено научним истраживањима из осамдесетих. С обзиром на стање у Војводини, односно недостатка површина за подизање шума, будући да је наша покрајина превасходно аграрно подручје у ком су доминантни пољпривредни усеви, највећи проблем су локалне самоуправе које треба да планирају шумске површине, али и власници великих пољопривредних површина који не разумеју добробит пољозаштитног појаса. То је оно на чему радимо сваке године, доводимо стручњаке који говоре о користи појаса, очувању квалитета земљишта како би се унапредила производња али и услови здраве животне средине, очувања биодиверзитета – напомиње наша саговорница.

Управо због тога, ове године је акценат на подизању појасева уз пољопривредне парцеле, а како би успели у тој намери, неопходно је да најпре ураде научно истраживање о ефектима, анализе земљишта у близини појасева и тамо где их нема, те да наука потврди значај појасева и на тај начин допру до пољопривредника који треба да схвате да им шуме неће одузети драгоцено земљиште, него ће им унапредити узгој.

– Пред крај пројекта имаћемо и акцију садње у току једног тродневног семинара, а како ће се он реализовати у Еколошком центру Радуловачки, очекујемо да ће површина коју ћемо озелењавати и бити на подручју Сремских Карловаца – каже Душица Миленковић, додајући да ће том приликом садити неке од аутохтоних врста међу којима су иначе храст, липа, копривић, дуд, платан, буква, јасен, јавор, топола, врба и др.

У складу са стандардима развијених земаља, Војводини тренутно недостаје још око 170.000 хектара нових шума и заштитних засада у пољопривреди, што је појас ширине 17 и дужине 100 километара, од Новог Сада до Суботице. А за такав подухват потребно је, према званичним проценама, око 100 милиона садница!

Л. Радловачки