Човечанство би могло да нестане до краја 21. века

С обзиром на то да је човечанство суочено са претњом нестанка, чини се да је дошао крај суровом капитализму који искориштава биосферу, те да би га требало заменити неким другим, сложенијим системом, наводи портал "Биг think"

Капитализам има своје позитивне и негативне стране па, иако је помогао да се милијарде људи широм света издигне из сиромаштва, долази време када ће револуционарне промене учинити такав систем застарелим, преноси klix. ба.

Један од разлога који захтева брзу промену јесу технолошке промене због којих ће велики број радних мјеста постати сувишан у следећих 25 година. Тренутно су у развијеним земљама породице средње и радничке класе у материјалној стагнацији.

У САД је 15 посто популације испод границе сиромаштва - ако се у то укључе и деца млађа од 18 година, постотак се пење на чак 20 посто. Истовремено, сва достигнућа у последњих неколико деценија била су од користи тек за један посто оних који највише зарађују.

Десет посто свих животиња и биљака нестаће са Земље до 2050. године, тврде биолози са Универзитета Леедс у Великој Британији, што је више од милион врста?! За то су криви људски поступци који доводе до ефекта познатог као - антропогени климатски поремећај.

Нестат ће велике корњаче, носорози, слонови, готово све велике грабљивице...

Крчење шума, инфраструктурни пројекти, претерани риболов, комерцијална пољопривреда и широка употреба фосилних горива заједно узрокују стопу изумирања хиљаду пута брже од свих осталих догађаја у посљедњих 65 милиона година.

Само прекомерни риболов "избрисаће" комерцијални риболов до 2050. године, јер се морска околина више неће моћи обновити. Нико не зна како ће то утицати на светске еко-системе и људску популацију.

Три милијарде људи у свету данас зависи од риба као дела њихове прехране, наводи "Биг тинк" ставове научника и футуролога.

До средине 21. века доћи ће до енормног сраста градске популације, што ће довести до пренасељености, већег ширења заразних болести и већег оптерећења водоводних мрежа и здравствених служби.

Ниво мора расте 25 посто брже него што је предвиђено деведесетих година 20. века, при чему већина људи на свету живи уз обалу или реке. Национална управа за океане и атмосферу упозорава да ће амерички обални градови бити свакодневно суочени са поплавама до 2050. године.

Средином века, 9,7 милијарди људи живеће у подручјима која ће бити погођена, више ил мање, несташицом воде. Недостатак воде за наводњавање усева могао би такође да угрози глобално снабдевање храном.

Производња хране биће смањена за два одсто на глобалном нивоу до 2050. године, а приноси попут кукуруза, пшенице и проса пашће за десет посто, наводе стручњаци.

Френк Фенер са аустралијског Националног универзитета, узимајући у обзир све те податке, предвиђа да ће човечанство изумрети до краја века.

Фенер је професор емеритус микробиологије, познат по томе што помаже у решавању проблема малих богиња. Он верује да је пропадање човечанства - неповратно.

Као поучан примјер Фенер наводи нестанак становника Ускршњег острва. Због наглог раста броја становника искориштени су ресурси острва, након чега је тамошња цивилизација била неодржива, преносе научни портали.

Као могуће решење и покушај спаса, научници наводе увођење "заједничког власништва" и "задруга".

Седамдесет одсто јавне берзе данас је у власништву управника фондова и финансијских институција које немају удела у подручјима у којима фирме послују.

Кад би корпорације или њихов капитал доспели у руке деоничара који живе тамо где те фирме послују, способности тих предузећа да искориштавају околину била би ограничена, наводе стручњаци, уз напомену да та мера неће бити довољна за почетак спаса човечанства и промену истрошеног капитализма.