Čovečanstvo bi moglo da nestane do kraja 21. veka

S obzirom na to da je čovečanstvo suočeno sa pretnjom nestanka, čini se da je došao kraj surovom kapitalizmu koji iskorištava biosferu, te da bi ga trebalo zameniti nekim drugim, složenijim sistemom, navodi portal "Big think"

Kapitalizam ima svoje pozitivne i negativne strane pa, iako je pomogao da se milijarde ljudi širom sveta izdigne iz siromaštva, dolazi vreme kada će revolucionarne promene učiniti takav sistem zastarelim, prenosi klix. ba.

Jedan od razloga koji zahteva brzu promenu jesu tehnološke promene zbog kojih će veliki broj radnih mjesta postati suvišan u sledećih 25 godina. Trenutno su u razvijenim zemljama porodice srednje i radničke klase u materijalnoj stagnaciji.

U SAD je 15 posto populacije ispod granice siromaštva - ako se u to uključe i deca mlađa od 18 godina, postotak se penje na čak 20 posto. Istovremeno, sva dostignuća u poslednjih nekoliko decenija bila su od koristi tek za jedan posto onih koji najviše zarađuju.

Deset posto svih životinja i biljaka nestaće sa Zemlje do 2050. godine, tvrde biolozi sa Univerziteta Leeds u Velikoj Britaniji, što je više od milion vrsta?! Za to su krivi ljudski postupci koji dovode do efekta poznatog kao - antropogeni klimatski poremećaj.

Nestat će velike kornjače, nosorozi, slonovi, gotovo sve velike grabljivice...

Krčenje šuma, infrastrukturni projekti, preterani ribolov, komercijalna poljoprivreda i široka upotreba fosilnih goriva zajedno uzrokuju stopu izumiranja hiljadu puta brže od svih ostalih događaja u posljednjih 65 miliona godina.

Samo prekomerni ribolov "izbrisaće" komercijalni ribolov do 2050. godine, jer se morska okolina više neće moći obnoviti. Niko ne zna kako će to uticati na svetske eko-sisteme i ljudsku populaciju.

Tri milijarde ljudi u svetu danas zavisi od riba kao dela njihove prehrane, navodi "Big tink" stavove naučnika i futurologa.

Do sredine 21. veka doći će do enormnog srasta gradske populacije, što će dovesti do prenaseljenosti, većeg širenja zaraznih bolesti i većeg opterećenja vodovodnih mreža i zdravstvenih službi.

Nivo mora raste 25 posto brže nego što je predviđeno devedesetih godina 20. veka, pri čemu većina ljudi na svetu živi uz obalu ili reke. Nacionalna uprava za okeane i atmosferu upozorava da će američki obalni gradovi biti svakodnevno suočeni sa poplavama do 2050. godine.

Sredinom veka, 9,7 milijardi ljudi živeće u područjima koja će biti pogođena, više il manje, nestašicom vode. Nedostatak vode za navodnjavanje useva mogao bi takođe da ugrozi globalno snabdevanje hranom.

Proizvodnja hrane biće smanjena za dva odsto na globalnom nivou do 2050. godine, a prinosi poput kukuruza, pšenice i prosa pašće za deset posto, navode stručnjaci.

Frenk Fener sa australijskog Nacionalnog univerziteta, uzimajući u obzir sve te podatke, predviđa da će čovečanstvo izumreti do kraja veka.

Fener je profesor emeritus mikrobiologije, poznat po tome što pomaže u rešavanju problema malih boginja. On veruje da je propadanje čovečanstva - nepovratno.

Kao poučan primjer Fener navodi nestanak stanovnika Uskršnjeg ostrva. Zbog naglog rasta broja stanovnika iskorišteni su resursi ostrva, nakon čega je tamošnja civilizacija bila neodrživa, prenose naučni portali.

Kao moguće rešenje i pokušaj spasa, naučnici navode uvođenje "zajedničkog vlasništva" i "zadruga".

Sedamdeset odsto javne berze danas je u vlasništvu upravnika fondova i finansijskih institucija koje nemaju udela u područjima u kojima firme posluju.

Kad bi korporacije ili njihov kapital dospeli u ruke deoničara koji žive tamo gde te firme posluju, sposobnosti tih preduzeća da iskorištavaju okolinu bila bi ograničena, navode stručnjaci, uz napomenu da ta mera neće biti dovoljna za početak spasa čovečanstva i promenu istrošenog kapitalizma.