Четврта рунда дијалога о Степинцу у Пожеги

Алозије Степинац је проглашен блаженим, а Римокатоличка црква је покренула процедуру његове канонизације, чему се Српска православна црква жестоко противи, јер га сматра одговорним за злочине који су почињени над мањинским народима у Хрватској за време НДХ и Анте Павелића.



Због супродсталвјених ставова двеју цркава о лику и делу Степинца, папа Фрања је иницирао формирање Мешовите комисије од представника СПЦ и Католичке цркве у Хрватској, која има задатак да укрсти историјске аргументе и расветли улогу и одговорност Степинца за злоцине НДХ током Другог светског рата.



Тиме је практично папа Фрања зауставио процес канонизације Степинца, док Комисија не оконча дијалог.



Аналитичари оцењују да је реч о веома сложеним разговорима о једном од најважнијих историјских питања између двеју цркава.



Иначе, чланови комисије обавезали су се на ћутање и то се поштује, па у јавности, осим да се комисија састаје и да је дијалог у току, нема других информација.



У ускршњем интервјуу за Политику, митрополит загребачко-љубљански Порфирије каже да од дијалога, ако је искрен и истинољубив, не може бити штете, него само користи.



Верује да је предлогом за оснивање поменуте комисије за дијалог о кардиналу Степинцу, паа управо очекивао дијалог какав воде чланови Мешовите комисије.



Митрополит напомиње да ни сам није сигуран да ли су на половини рада, те истиче да многа кључна питања и периди нису разматрани, као и да је резултат дијалог још неизвестан.



''''Ми не знамо какву ће одлуку папа донети. Као што патријарх рече, каква год да буде, католике ће обавезивати, а ми ћемо бити задовољни или незадовољни'''', рекао је Порфирије.



Први састанак Комисије одржан је у Ватикану јула прошле године, предвиђено је да ће њен рад трајати годину дана, те да ће у том периоду бити одржано шест састанака.



Први састанак у Ватикану је био конститутивног и оријентационог карактера, на којем су постављени оквири, програм и методе рада комисије. 



На другом састанку, октобра прошле године у Загребу, разматрано је деловање Степинца у раздобљу до Другог светског рата, то јест, до 1941. године.



Трећи састанак комисије одржан је фебруара ове године у Новом Саду и на њему је разматран однос Степинца према Независној држави Хрватској.



Очекује се да ће на четвртом састанку у Пожеги бити разматран однос Степинца према Српској православној цркви, да би током петог, који би требало да буде одржан у Подгорици, био аналазиран однос поратне, комунистицке власти према кардиналу Степинцу и период наводно монтираног суђења.



Шести сусрет предвиђен је да поново буде одржан у Риму, где би требало да се резимирају prеthodni сусрети и донесу одговарајући закључци и мишљења.



Управо од тих закључака зависи да ли ће Ватикан прогласити Степинца светим.



Према мишљењу саговорника Танјуга предстојећа рунда дијалога биће најтежа за преговоре јер се мишљења и погледи СПЦ и Католичке цркве према питању прошлости највише разилазе.



Међу саговорницима Танјуга има и оних који верују да ће дијалог бити продужен на више од шест рунди, односно да ће трајати дуже од једне године.



Сви су, међутим, једногласни у томе да се дијалог представника двеју цркава и експерата одвија у веома озбиљној и конструктивној атмосфери, али да његов евентуални продужетак никако неће одговарати хрватској страни која сматра да је све само пука формалност или бар тако покушавају то да представе.