Бошњаци траже да се забране Његош и Киш
Бошњачка академија наука и уметности (БАНУ), Бошњачко националоно вијеће савјет у Црној Гори, Бошњачко национално вијеће у Србији, Бошњачка културна заједница и група других бошњачких организација упутили су апел министарствима просвете и културе Црне Горе да “у складу са својим законским овлашћењима и дужностима покрену поступке забране и уклањања из својих школских програма две књиге “Горски вијенац” Петра Другог Петровића Његоша и “Пешчаник” Данила Киша.
Исти захтев је послат и министарствима у Србији, Босни и Херцеговини, Македонији, Хрвагској и Словенији.
У образложењу наведене иницијативе наводи се да је “садржај наведених књига годинама био научно-књижевна основа за конструисање националистичких и других антицивилизацијских и дехуманизирајућих односа, посебно према исламу и муслиманима”, пише Дан.
Они криве Његоша, једног од највећих српских и црногорских писаца, као и Киша, члана Српске академије наука и уметности, јеврејског порекла, да су својим делима, односно “мржњом према исламу и муслиманима”, створили извор мржње и сукоба између народа који живе на тлу бивше СФРЈ.
“Посебно истичемо да је антицивилизацијска порука наведених књига допринела да држава Босна и Херцеговина постане место које је на најдрастичнији начин било изложено рушитељским нагонима двају кључних националистичких идеологија 20. века, односно великосрпске и великоцрногорске идеологије, које су биле пројициране кроз агресију против БиХ, када је почињен геноцид над Бошњацима”, наводи се, између осталог, у образложењу, где се додаје да су поменута дела осим националистичка, и расистичка.
Аутори иницијативе пореде дела Његоша и Киша са Хитлеровим и додају и да се противе да било која награда носи име поменутих писаца, преноси ЦДМ.
“У овом контексту, апелујемо на Владу Црне Горе, позивамо премијера и министре да пониште одлуку о тзв. “Његошевој награди”, на тај начин искажу поштовање према муслиманским жртвама, Бошњацима и Албанцима, које су почињене у Црној Гори од истраге потурица па до ратова 90-их”, истичу организације Бошњака, које Влади дају рок од 100 дана да поступи по захтјеву, прије него што се обрате институцијама ЕУ, УН, као и другим међународним организацијама.
У Министарству просвјете одговорили су да не планирају да мењају постојећи план и програм.
“Црна Гора је мултикултурална и мултиетничка земља која се поноси управо својим различитостима, а чијем развоју наставни план и програм до сад није био препрека, већ напротив”, саопштила је за Дан портпаролка тог ресора Милица Лекић.