Болести срца водећи узрок смрти, сваки 5. не преживи инфаркт

Стручњаци напомињу да сваки пети пацијент не преживи акутни инфаркт, а према подацима Института "Батут" из 2021. године, више од 55.000 људи у Србији умрло је од кардиоваскуларних болести.



Директорка "Батута" Верица Јовановић рекла је да су водећи у кардиоваскуларним болестима и у акутном коронарном синдрому, како се назива скуп стања од којих наша популација најчешће оболева, акутни инфаркт миокарда, нагла смрт и ангина пекторис.



Она је навела да се у Србији годишње региструје око 22.760 оболелих, док 11 особа дневно изгуби живот од акутног коронарног синдрома.



"Кључна мера у смањењу обољевања од кардиоваскуларних болести и акутно коронарног синдрома јесте увођење превентивних мера, које се уводе индивидуално - престанак пушења, више физичке активности, правилна исхрана, избегавање брзе хране и контрола здравственог стања, на првом месту крвног притиска", поручила је Јовановић.



Препоручује се шетња пет пута недељно по 30 минута дневно, а када су у питању млади свакога дана око 60 минута физичке активности.



Докторка Мирјана Тошић из тог Института каже да је физичка неактивност водећи узрок настанка многих хроничних болести, додајући да физички неактивна особа упражњава мање од пет дана недељно получасовну умерену физичку активност.



Државни секретар Министарства здравља Мирсад Ђерлек истиче да су кардиоваскуларне болести озбиљна претња здрављу грађана, те да Министарство жели да смањи тај проценат новооболелих, који је у порасту.



"То ћемо успети уз само добру превенцију и добро лечење, а инвестиције које смо урадили у prеthodnih неколико година нам гарантују да можемо да се носимо са тим проблемом. Изградња четири клиничка центра је нешто што је епохално и сва та четири клиничка центра биће опремљена најбољом медицинском опремом", рекао је Ђерлек за Танјуг и додао да се никада више није улагало у здравствени систем.



Он је навео да се, када је у питању кардиолошко одељење, ангио сале и кардиохируршке операционе сале, реновира 20 општих болница широм Србије.



"Желимо да сваки пацијент где год живео у нашој земљи добије адекватну здравствену заштиту. Успели смо да за неких 25-30 процената, у зависности од дијагностичке процедуре, смањимо листе чекања, а новим отварањем болница и клиничких центара, те листе ћемо свести на минимум", нагласио је Ђерлек.



Доктор Драган Симић са Клинике за кардиологију Универзитетског клиничког центра Србије поручио је да је у Србији присуство кардиоваскуларних болести јако заступљено, те образложио да је таква статистика јер наша популација не контролише факторе ризика.



"Велики број људи у Србији пуши, то је 20 одсто одраслих мушкараца, више од 57 одсто одрасле популације има прекомерну тежину, свака пета одрасла особа је патолошки гојазна, а 25 одсто мушкараца има повишени холесторол који не контролише", навео је Симић за Танјуг.



Он наводи и да је Србија 3. земља у Европи по броју пацијената са хипертензијом.



"Више од 30 одсто има висок притисак а негде око половине одраслих у Србији има тзв. високе нормалне вредности пред хипертензију или хипертензију. И све то уз стрес нас доведе у ситуацију да млади човек добије инфаркт и то је једна врло опасна епидемија", рекао је Симић и упозорио да је Европско удружење кардиолога сврстало Србију у врло високо ризичне земље по том питању.



Пацијенти треба да знају да било какве сензације у грудима које се јављају, без обзира да ли се то раније појављивало, као и бол, стезање, гушење, притисак, представљају сигнале да је неопходно отићи на преглед.



"Јер ако не одете, онда ћете у неком будућем времену добити велики проблем, који се зове инфаркт", нагласио је Симић.



Данашњу манифестацију "Свим срцем за сва срца" организовали су Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" и Удружење кардиолога Србије, уз подршку Министарства здравља.