Bolesti srca vodeći uzrok smrti, svaki 5. ne preživi infarkt

Stručnjaci napominju da svaki peti pacijent ne preživi akutni infarkt, a prema podacima Instituta "Batut" iz 2021. godine, više od 55.000 ljudi u Srbiji umrlo je od kardiovaskularnih bolesti.



Direktorka "Batuta" Verica Jovanović rekla je da su vodeći u kardiovaskularnim bolestima i u akutnom koronarnom sindromu, kako se naziva skup stanja od kojih naša populacija najčešće oboleva, akutni infarkt miokarda, nagla smrt i angina pektoris.



Ona je navela da se u Srbiji godišnje registruje oko 22.760 obolelih, dok 11 osoba dnevno izgubi život od akutnog koronarnog sindroma.



"Ključna mera u smanjenju oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti i akutno koronarnog sindroma jeste uvođenje preventivnih mera, koje se uvode individualno - prestanak pušenja, više fizičke aktivnosti, pravilna ishrana, izbegavanje brze hrane i kontrola zdravstvenog stanja, na prvom mestu krvnog pritiska", poručila je Jovanović.



Preporučuje se šetnja pet puta nedeljno po 30 minuta dnevno, a kada su u pitanju mladi svakoga dana oko 60 minuta fizičke aktivnosti.



Doktorka Mirjana Tošić iz tog Instituta kaže da je fizička neaktivnost vodeći uzrok nastanka mnogih hroničnih bolesti, dodajući da fizički neaktivna osoba upražnjava manje od pet dana nedeljno polučasovnu umerenu fizičku aktivnost.



Državni sekretar Ministarstva zdravlja Mirsad Đerlek ističe da su kardiovaskularne bolesti ozbiljna pretnja zdravlju građana, te da Ministarstvo želi da smanji taj procenat novoobolelih, koji je u porastu.



"To ćemo uspeti uz samo dobru prevenciju i dobro lečenje, a investicije koje smo uradili u prethodnih nekoliko godina nam garantuju da možemo da se nosimo sa tim problemom. Izgradnja četiri klinička centra je nešto što je epohalno i sva ta četiri klinička centra biće opremljena najboljom medicinskom opremom", rekao je Đerlek za Tanjug i dodao da se nikada više nije ulagalo u zdravstveni sistem.



On je naveo da se, kada je u pitanju kardiološko odeljenje, angio sale i kardiohirurške operacione sale, renovira 20 opštih bolnica širom Srbije.



"Želimo da svaki pacijent gde god živeo u našoj zemlji dobije adekvatnu zdravstvenu zaštitu. Uspeli smo da za nekih 25-30 procenata, u zavisnosti od dijagnostičke procedure, smanjimo liste čekanja, a novim otvaranjem bolnica i kliničkih centara, te liste ćemo svesti na minimum", naglasio je Đerlek.



Doktor Dragan Simić sa Klinike za kardiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije poručio je da je u Srbiji prisustvo kardiovaskularnih bolesti jako zastupljeno, te obrazložio da je takva statistika jer naša populacija ne kontroliše faktore rizika.



"Veliki broj ljudi u Srbiji puši, to je 20 odsto odraslih muškaraca, više od 57 odsto odrasle populacije ima prekomernu težinu, svaka peta odrasla osoba je patološki gojazna, a 25 odsto muškaraca ima povišeni holestorol koji ne kontroliše", naveo je Simić za Tanjug.



On navodi i da je Srbija 3. zemlja u Evropi po broju pacijenata sa hipertenzijom.



"Više od 30 odsto ima visok pritisak a negde oko polovine odraslih u Srbiji ima tzv. visoke normalne vrednosti pred hipertenziju ili hipertenziju. I sve to uz stres nas dovede u situaciju da mladi čovek dobije infarkt i to je jedna vrlo opasna epidemija", rekao je Simić i upozorio da je Evropsko udruženje kardiologa svrstalo Srbiju u vrlo visoko rizične zemlje po tom pitanju.



Pacijenti treba da znaju da bilo kakve senzacije u grudima koje se javljaju, bez obzira da li se to ranije pojavljivalo, kao i bol, stezanje, gušenje, pritisak, predstavljaju signale da je neophodno otići na pregled.



"Jer ako ne odete, onda ćete u nekom budućem vremenu dobiti veliki problem, koji se zove infarkt", naglasio je Simić.



Današnju manifestaciju "Svim srcem za sva srca" organizovali su Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" i Udruženje kardiologa Srbije, uz podršku Ministarstva zdravlja.