Болести срца годишње однесу 56.000 живота
Кардиоваскуларне болести су водећи узрок смрти у свету и односе више живота него сви облици малигнитета заједно.
Ситуација се не разликује ни у Србији, где је према подацима из 2021. године 56.000 људи умрло од последица кардиоваскуларних болести. У четири до пет случајева кардиоваскуларних смрти узрок је атеросклеротска кардиоваскуларна болест. Један од главних фактор ризика за развој ове болести је повишен ниво ЛДЛ холестерола, познатијег као “лош” холестерол.
Управо из тог разлога, организована је конференција под називом „Оптерећење дислипидемијом и развој стратегије Републике Србије за ефикасно превенирање последица дислипидемије и очување кардиова-
скуларног здравља становништва“. Конференцију је организовало удружење Институт за истраживање и развој добрих пракси „Well-being интернатионал“ уз подршку Министарства здравља, релевантних струковних удружења и представника пацијената. Тема конференције је било доношење Иницијативе за креирање Националног програма превенције атеросклеросклеротске кардиоваскуларне болести ефикасном корекцијом дислипидемије (поремећај липида). конференција је окупила релевантна струковна удружења и представнике пацијената око заједничког циља – смањења кардиоваскуларне смртности на националном нивоу.
Узимајући у обзир да су повишене вредности ЛДЛ холестерола фактор ризика на који се може ефикасно деловати и брзо редуковати, Министарство здравља је указало да кључни приоритет стратегије јавног здравља управо лежи у превенцији.
Конференцију је отворио државни секретар Министарства здравља доц. др Александар Стефоски истакавши да дисилипидемија доводи до кардиоваскуларних обољења која су у нашој попуацији на првом месту по броју оболелих и преминулих особа. Кардиоваскуларна обољења предњаче у црној статистици и у односу на остале малигнитете.
Академик професор др Небојша Лалић, директор Клинке за ендокринологију, дијабетес и болести мета-
болизма, истакао је да је само један од корака ка унапређењу кардиоваскуларног здравља становништва подизање свести о ризицима и значају контроле ЛДЛ холестерола међу пацијентима и лекарима на свим нивоима здравствене заштите.
„Како би се обезбедила успешна имплементација усвојених критеријума на свим нивоима, неопходно је креирање националног Водича добре клиничке праксе за третман дислипидемије у превенцији атеросклеротске КВБ у складу са важећим европским препорукама о лечењу дислипидемија и нових смерница о превенцији кардиоваскуларних болести у клиничкој пракси„, додао је академик Лалић.
Директорка Универзитетског Клиничког центра Војводине професорка др Едита Стокић, рекла је да је идентификован велики број фактора ризика за настанак атеросклерозе и кардиоваскуларних болести и као најзначајнији фактор тог типа навела пораст атерогеног ЛДЛ холестерола и да би решење за превенцију КВБ требало тражити у ефикасном снижавању нивоа ЛДЛ холестерола.
Проф. др Арсен Ристић, кардиолог из Универзитетског клиничког центра Србије указао је да је у циљу бољег откривања пацијената са кардиоваскуларним ризиком, правовременог дијагностиковања и почетка лечења, неопходно је униформисање референтних вредности у лабораторијским анализама које се односе на липидни статус, унапређење постојећег електронског здравственог картона, успостављање националног регистра за фамилијарну хиперхолестеролемију на примарном нивоу здравствене заштите, као и унапређење доступности иновативних терапија уз спровођење актуелних терапијских смерница.
У оквиру експертског панела дискутовало се о оптерећењу које носе поремећаји липида и развоју стратегије за ефикасно превенирање последица дислипидемије и очување кардиоваскуларног становништва Србије.
Љ. Петровић