БОГОВИ МЕДИЦИНЕ ИЗ СРЕМСКЕ КАМЕНИЦЕ Раде захват на срцу без отварања грудног коша. На тренутак га и зауставе, ево који лекари је изводе

Ова процедура се разликује у односу на класичну операцију у томе да се не сече грудна кост, него се прави мали рез између ребара кроз који се долази до срца уз помоћ посебних инструмената и камере. На овај начин кардиохирурзи оперишу оштећење митралног залиска, а пацијенти након неколико дана иду кући и брзо се враћају нормалним активностима.

„Митрални залистак има два “листића”, а залистак служи да омогући да крв циркулише у једном смеру. Када тај залистак “не дихтује” добро, крв се враћа у смеру ка плућима и тада може доћи до настанка едема плућа односно стања када се плућа напуне водом. Пацијент ког оперишемо има 45 година и већ дуго има тегобе и срце му се значајно проширило”, испричао је за “Дневник” управник Клинике за кардиохирургију Института за КВБВ професор др Лазар Велицки.

Пацијенти који имају овај здравствени проблем осећају замор, недостатак ваздуха, гушење, имају отицање ногу, не могу да леже на равном, имају лупање и прескакање срца и ово стање може да буде и животно угрожавајуће.

Према речима др Велицког, раније је ово стање оперисано тако што је сечена грудна кост и прављен је велики рез. Сада се прави рез од пет центиметара између ребара са десне стране грудног коша. Уместо десет дана у болници, пацијенти остају четири до пет дана, а будући да се приступа кроз узан простор између ребара, нема ни процеса зарастања костију, те је и опоравак много бржи, а резултат је пођеднако добар.

Сам поступак операције се одвија на начин да се пацијент прво налази у припремној просторији, где га уводе у анестезију, интубирају и постављају све оно што је неопходно за мониторинг односно праћење свих виталних параметара током операције. Потом се прелази у операциону салу где је екипа сачињена од 12 здравствених радника. Ту су анестезиолог, анестетичар, хирурзи, инструментарке, перфузер. Свако зна шта је његов део посла, те нема ни много разговора током интервенције.

Операциона сала је пуна савремених инструмената и апарата, а међу њима је и апарат за вантелесни крвоток. Др Велицки објашњава да се током операције срце заустави, а машина је ту да обезбеђује циркулацију током тог периода. Прво се направи рез на препони и то је место кроз које се пласирају каниле – цевчице којима се повезује машина за вантелесни крвоток са пацијентом. Машина, будући да истовремено врши и оксигенацију крву, омогућава да се плућа “издувају” тако да остаје отворен простор који води ка срцу кроз десну половину грудног коша.

„Операција траје око четири сата. Ову врсту операције почели смо да радимо у озбиљнијем темпу у априлу ове године и до сада смо урадили око 30 пацијената. Све је добро прошло, а пацијенти су на контролним прегледима говорили како су веома задовољни како брзином опоравка тако и естетским изгледом ожиљка”, казао је др Велицки.

Примарна митрална инсуфицијенција је честа проблематика и последица је слабости митралног везивног ткива. Пацијенти су обично из млађе популације, имају око 40 година, те је њима важно да се што пре врате нормалним животним активностима, послу и породици.

У грудни кош пацијента се убације и камера и светло како би се сам залистак приказао у 4К резолуцији чиме се виде и најмање промене, а др Велицки каже како је најбоље поправити (реконструисати) залистак, односно да пацијенту остане његов залистак. Ако то није могуће, уграђује се биолошки или механички залистак.

Др Велицки каже како нису сви пацијенти кандидати за ову врсту операције.

„Избегавају се пацијенти који имају индекс телесне масе већи од 35, који имају болести плућа са десне стране, они који имају периферну артеријску болест и анеуризму аорте. Овом операцијом ради се само митрална валвула, а уколико је потребан бајпас, тада се изводи класична операција”.

Поред ове врсте минимално инвазивне процедуре, у Институту се већ дужи низ година примењује и посебна техника замене аортног залиска приступом кроз мали рез на грудној кости или, од недавно, такође кроз међуребарне просторе.

„План нам је да током друге половине ове године започнемо и програм минимално инвазивне коронарне (бајпас) хирургије чиме бисмо заокружили наш хируршки портфолио и чиме бисмо се сврстали у ретке кардиохируршке центре који пружаје све облике минимално инвазивне кардиохирургије. За успех и добре резултате, неопходан је изузетан тим професионалаца који препознају вредност овог приступа, који су посвећени и који желе да померају границе у кардиохирургији, а на срећу, наш Институт има одличан тим„, објашњава проф. др Лазар Велицки.

Најмлађа пацијенткиња којој су на овај начин оперисали митрални залистак имала је 36 година, а проф. Велицки каже како су пре две недеље оперисали 40-огодишњег пацијента из Северне Македоније.

Љубица Петровић