BOGOVI MEDICINE IZ SREMSKE KAMENICE Rade zahvat na srcu bez otvaranja grudnog koša. Na trenutak ga i zaustave, evo koji lekari je izvode

Ova procedura se razlikuje u odnosu na klasičnu operaciju u tome da se ne seče grudna kost, nego se pravi mali rez između rebara kroz koji se dolazi do srca uz pomoć posebnih instrumenata i kamere. Na ovaj način kardiohirurzi operišu oštećenje mitralnog zaliska, a pacijenti nakon nekoliko dana idu kući i brzo se vraćaju normalnim aktivnostima.

„Mitralni zalistak ima dva “listića”, a zalistak služi da omogući da krv cirkuliše u jednom smeru. Kada taj zalistak “ne dihtuje” dobro, krv se vraća u smeru ka plućima i tada može doći do nastanka edema pluća odnosno stanja kada se pluća napune vodom. Pacijent kog operišemo ima 45 godina i već dugo ima tegobe i srce mu se značajno proširilo”, ispričao je za “Dnevnik” upravnik Klinike za kardiohirurgiju Instituta za KVBV profesor dr Lazar Velicki.

Pacijenti koji imaju ovaj zdravstveni problem osećaju zamor, nedostatak vazduha, gušenje, imaju oticanje nogu, ne mogu da leže na ravnom, imaju lupanje i preskakanje srca i ovo stanje može da bude i životno ugrožavajuće.

Prema rečima dr Velickog, ranije je ovo stanje operisano tako što je sečena grudna kost i pravljen je veliki rez. Sada se pravi rez od pet centimetara između rebara sa desne strane grudnog koša. Umesto deset dana u bolnici, pacijenti ostaju četiri do pet dana, a budući da se pristupa kroz uzan prostor između rebara, nema ni procesa zarastanja kostiju, te je i oporavak mnogo brži, a rezultat je pođednako dobar.

Sam postupak operacije se odvija na način da se pacijent prvo nalazi u pripremnoj prostoriji, gde ga uvode u anesteziju, intubiraju i postavljaju sve ono što je neophodno za monitoring odnosno praćenje svih vitalnih parametara tokom operacije. Potom se prelazi u operacionu salu gde je ekipa sačinjena od 12 zdravstvenih radnika. Tu su anesteziolog, anestetičar, hirurzi, instrumentarke, perfuzer. Svako zna šta je njegov deo posla, te nema ni mnogo razgovora tokom intervencije.

Operaciona sala je puna savremenih instrumenata i aparata, a među njima je i aparat za vantelesni krvotok. Dr Velicki objašnjava da se tokom operacije srce zaustavi, a mašina je tu da obezbeđuje cirkulaciju tokom tog perioda. Prvo se napravi rez na preponi i to je mesto kroz koje se plasiraju kanile – cevčice kojima se povezuje mašina za vantelesni krvotok sa pacijentom. Mašina, budući da istovremeno vrši i oksigenaciju krvu, omogućava da se pluća “izduvaju” tako da ostaje otvoren prostor koji vodi ka srcu kroz desnu polovinu grudnog koša.

„Operacija traje oko četiri sata. Ovu vrstu operacije počeli smo da radimo u ozbiljnijem tempu u aprilu ove godine i do sada smo uradili oko 30 pacijenata. Sve je dobro prošlo, a pacijenti su na kontrolnim pregledima govorili kako su veoma zadovoljni kako brzinom oporavka tako i estetskim izgledom ožiljka”, kazao je dr Velicki.

Primarna mitralna insuficijencija je česta problematika i posledica je slabosti mitralnog vezivnog tkiva. Pacijenti su obično iz mlađe populacije, imaju oko 40 godina, te je njima važno da se što pre vrate normalnim životnim aktivnostima, poslu i porodici.

U grudni koš pacijenta se ubacije i kamera i svetlo kako bi se sam zalistak prikazao u 4K rezoluciji čime se vide i najmanje promene, a dr Velicki kaže kako je najbolje popraviti (rekonstruisati) zalistak, odnosno da pacijentu ostane njegov zalistak. Ako to nije moguće, ugrađuje se biološki ili mehanički zalistak.

Dr Velicki kaže kako nisu svi pacijenti kandidati za ovu vrstu operacije.

„Izbegavaju se pacijenti koji imaju indeks telesne mase veći od 35, koji imaju bolesti pluća sa desne strane, oni koji imaju perifernu arterijsku bolest i aneurizmu aorte. Ovom operacijom radi se samo mitralna valvula, a ukoliko je potreban bajpas, tada se izvodi klasična operacija”.

Pored ove vrste minimalno invazivne procedure, u Institutu se već duži niz godina primenjuje i posebna tehnika zamene aortnog zaliska pristupom kroz mali rez na grudnoj kosti ili, od nedavno, takođe kroz međurebarne prostore.

„Plan nam je da tokom druge polovine ove godine započnemo i program minimalno invazivne koronarne (bajpas) hirurgije čime bismo zaokružili naš hirurški portfolio i čime bismo se svrstali u retke kardiohirurške centre koji pružaje sve oblike minimalno invazivne kardiohirurgije. Za uspeh i dobre rezultate, neophodan je izuzetan tim profesionalaca koji prepoznaju vrednost ovog pristupa, koji su posvećeni i koji žele da pomeraju granice u kardiohirurgiji, a na sreću, naš Institut ima odličan tim„, objašnjava prof. dr Lazar Velicki.

Najmlađa pacijentkinja kojoj su na ovaj način operisali mitralni zalistak imala je 36 godina, a prof. Velicki kaže kako su pre dve nedelje operisali 40-ogodišnjeg pacijenta iz Severne Makedonije.

Ljubica Petrović