БЕОГРАДОМ ОДЈЕКИВАЛЕ ЧЕТНИЧКЕ ПЕСМЕ Дража Михаиловић добио споменик и музеј у Београду
Генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу данас је откривен споменик и отворен музеј у Брегалничкој улици у Београду, на месту породичне куће у којој је Михаиловић живео од 1931. године до почетка Другог светског рата. На свечаности је говорио академик, песник и књижевник Матија Бећковић. Иницијатори откривања споменика су Удружења "Наша Дрина" и борачке организације Србије и Српске.
На челу оба ова удружења је посланик СПС Игор Брауновић. Бећковић је рекао да се у Брегалничкој улици, на месту где је била Михаиловићева кућа, открива "споменик безгробног генерала, врховног команданта Југословенске војске у отаџбини". Он је истакао да се његова улица могла звати и Албанске голготе и Равногорска и Церска и Кајмакчаланска, и "у свакој би било место за споменик ђенералу".
"Тај споменик не треба њему да служи него нама, нашем миру и помирењу", поручио је Бећковић. Подсетио је да су генерала на крају "оставили сви", али се он није "одрекао никога". "Остављен од свих спасавао је америчке и британске пилоте. Под највећим мукама и најгорим клеветама линчовања генерал Михаиловић је понављао само једно, а то је да никада, нигде, ни по коју цену под његовом командом није било сарадње са окупатором", додао је Бећковић и нагласио да без помирења нема ни наде, ни спасења.
Бећковић је подсетио да је још у Душановом законику записано да ко кињи мртваце и свети се гробовима, казниће са као да је човека убио, а многи данас, у 21. веку, то чине. Додао је да, "нажалост многи који себе називају вернима, спречавају откривање истине и називају је ревизијом историје".
"Онај ко га је убио и оставио без гроба сахрањен је у кући главног града српског народа и нико не пита по ком је то закону учињено", истакао је Бећковић. Данас су исправљене две неправде према генералу Дражу Михаиловићу. Добио је скулптуру и кућу на месту где је живео са породицом од 1931. до почетка рата, изјавили су организатори.
Један од организатора Игор Брауновић је нагласио је да верује да ће ове слике обићи свет и поручио да не смемо више да дозволимо оно што се десило генералу и његовим следбеницима - "да нас неко доведе до тога да заборавимо ко смо и шта смо и занемаримо своју веру и нацију".
Пре неколико дана у Београду су постављени Билборди на којима се најављује отварање музеја и откривање споменика Дражи Михаиловићу. На билборду, од којих је један био и у Брегалничкој, доминира порука "Београд сме". Скупу је присуствовао и унук Драгољуба Михаиловића, Војислав. Околне улице око Брегалницке, која је била затворена за саобраћај, обезбеђивала је полиција која активистима, антифашистима, који су се противили споменику и отварању музеја није дозвољавала да приђу ни неколико стотина метара близу места догађаја.
Део активиста раније је указивао на то да су за отварање Музеја потребне дозволе, да их Удружење није набавило, односно да Музеј може да отвори само Министарство културе. На скупу који је окупио и већи број припадника Равногорског покрета, са разгласа су се могле чути, а и певане су се четничке песме. Скуп је протекао без инцидента.
На делу нове зграде у Брегалничкој, у којој је некада била породична кућа Михаиловића, пише “Музеј Драгољуб Михаиловић - чича Дража”. Током ноћи на просторије је бачена црвена фарба. У спомен соби, како организатори наводе, биће изложене личне ствари које је Чича Дража имао код себе док се скривао, током Другог светског рата и пред хапшење.
Између осталог, у спомен соби налазиће се и неколико пари наочара, торба, фото-апарат. Дража Михаиловић (1893 - 1946), командант Краљевске војске у отаџбини, или вођа четника, осуђен је 1946. године на смрт због ратних злочина и колаборације с нацистичком Немачком, након чега је стрељан. У мају 2015. године рехабилитовао га је Виши суд у Београду, уз образложење да је суђење Михаиловићу био политичко-идеолошки процес комунистичког режима. Судски веће огласило се ненадлежним за утврђивање да ли је Михаиловић био ратни злочинац. (Крај) але/јси/сн