Археолози се надају античкој царској палати код С. Митровице
Археолошки институт у Београду и Сиднејски универзитет почињу ископавања на палати из касног античког периода у Глацу, у околини Сремске Митровице.
За ископавања ове године издвојено је три милиона динара, а министарство културе финансирало је пројекат са више од милион динара, док су већи део новца обезбедили партнери из Аустралије.
Министар култура Владан Вукосављевић каже да је реч о међународној сарадњи стручњака с Археолошког института и Сиднејског универзитета који ће заједно радити на ископавању, а у тимовима ће бити и студенти из Сиднеја и студенти археологије из Београда.
- Могуће је да се на том локалитету ради о царској палати и очекујемо добре резултате - рекао је Вукосављевић.
Шеф археолошког тима биће проф. Ричард Мајлс са Сиднејског универзитета који каже да се дошло до сазнања да се на археолошком налазишту Глац римски император Максимилијан подигао плату за своје родитеље. Он је додао да ово није краткорочни пројекат, и да ће трајати пет до десет година.
На пројекту ће, у тиму Сиднејског универзитета, радити и Јелена Шаровић, чији су родитељи из Ниша отишли у Аустралију да раде. Она каже да је најмлађи члан тима, да је недавно завршила студије и да јој је посебно драго што се њен први археолошки пројекат дешава у земљи у којој је рођена.
Археолог Стефан Поп Лазић каже да је локалитет Глац угрожен што од дивљих копача, а део су обрадиве површине, те да очекује да већ за недељу-две имају прве резултате с ископавања.
Археолог Стефан Поп Лазић каже да је локалитет Глац угрожен што од дивљих копача, а део су обрадиве површине, те да очекује да већ за недељу-две имају прве резултате са ископавања.
Пројекат “Глац” подразумева археолошко ископавање, научну интерпретацију и конзервацију, као и оснивање школе археологије у којој ће се обучавати српски, аустралијски и други инострани студенти.
Планирано је и отварање археолошког парка са циљем да се најсавременијим методама представи богатство античког наслеђа на овом простору, подигне свест о важности очувања културне баштине и подржи туристички и економски развој локалне заједнице.
На простору данашње Србије рођено је 17 имских царева, а десет у околини Сремске Митровице. Тројица су на овом тлу подигли палате: Галерије у Ромулијани, Максимин Даја у Шаркамену и Константин на Медијани.
Е. Д.