Афроамериканка у Београду: Србија ДРУГИ ДОМ, овде ме нико не гледа ПО БОЈИ КОЖЕ

Ипак, како каже за Телеграф, Београд јој је прирастао срцу, те је одлучила у њему да гради своју будућност и посао. Тако ова млада Американка гледа нашу земљу као свој дом, а како нам прича, кључан разлог да остане била је гостопримљивост људи, али и мањак дискриминације и расизма.

Она објашњава да је прва ствар коју је приволела код нас чињеница да нико на прво место не ставља њену расу, већ то ко је она заправо.

- Понекад заборавим да сам црна жена из Америке. Да, јасно ми је да сам Афроамериканка, али ако сте Американац који живи ван своје државе, ваша раса је мање битна од националности. И никада нисам имала такво искуство док нисам отишла да студирам у Израел и људи су ме гледали само као америчког студента. Приметила сам да људи ван Америке гледају на вас овим редоследом: из Америке сте, жена сте, а тек онда вашу расу. Србија је земља у којој је проценат расизма најмањи на свету - прича Блер.

Додаје и да је доста проучавала устав Србије кроз историју, као и да ју је изненадило то што наша земља никада није имала колоније, а афрички студенти били су увек и више него добродошли на нашим факултетима.

- Када сам тек дошла овде, читала сам њихов устав и схватила да је свака особа, која се ван Србије сматра "робом", када крочи на њихову територију, слободна. Када је колонијализам био у јеку, већина европских земаља имала је своје колоније, али Србија није. Такође, током 50их и 60их, многи афрички студенти су дошли да се образују овде. Чак и данас многи људи широм света долазе овде да студирају медицину, архитектуру јер су факултети веома добри. Често ме људи питају да ли се осећам сигурно, али ово је једна од најсигурнијих држава за Афроамериканце јер ме нико константно не подсећа да сам те расе. Не осећам никакву дозу расизма или дискриминације. Кад људи кажу да је расизам глобални проблем, ја кажем "не овде у Србији", тако да ако сте афроамериканац слободно дођите - поручује Блер.

За наш портал открива да су Срби, према њеном мишљењу, једни од најљубазнијих и најсрдачнијих људи које је икада срела. Ипак, оно што ју је најпријатније изненадило јесте то колико наш народ поштује афроамеричку културу и музику.

- Срби су једни од најљубазнијих и најсрдачнијих људи које сам упознала. Као странкињи, важно ми је да живим  негде где се људи према странцима односе са поштовањем и љубазношћу. Такође уживам у активном друштвеном животу захваљујући свим ресторанима, салонима и клубовима за професионалце и пословне путнике. Моје најпријатније изненађење у Србији је дубоко поштовање афроамеричке џез музике, поп певача, писаца... Дакле, Срби и Србија имају моје највеће дивљење што се према афроамериканцима широм света односе са хуманошћу и поштовањем - објашњава нам она.

Ипак, и она примети разлику у порасту цена, па напомиње да јој је било тешко на почетку јер Београд више није јефтин као некада. Међутим, и поред поскупљења, Енџелин квалитет живота много је бољи овде него у Америци, те објашњава да би живот који је изградила код нас у њеном родном крају био недостижан.

С обзиром на то да се Блер бави организацијом пословних састанака и има своју фирму, навикла је да често путује. Од када је стигла на европски континент, посетила је мноштво земаља, али једна јој је ипак најдража.

- За сада остајем у Београду и сваких неколико недеља одлазим на мали одмор ван Србије. Ја сам градска девојка и немам ауто, па док ме моји Тик Ток пратиоци подстичу да више истражујем ван Београда, за сада сам прилично задовољна у свом малом "београдском мехуру". Од свих земаља у којима сам била (Израел, Кина, Тајланд, Вијетнам, Камбоџа, Јапан, Јужна Кореја, Сингапур, Нови Зеланд, Казахстан, Турска, Кипар, Француска, Швајцарска, Хрватска и још неколико), тешко је рећи која ми је омиљена. За сада, у овом тренутку, Србија ми је најдража, она је дом - закључује наша саговорница.

Телеграф