ПРАВИ СЕ ЗАМЕНА ЗА ЈАДРАНСКИ НАФТОВОД Овом трасом ће ићи цевовод кроз Војводину од мађарске границе

У документу који је урадио Завод за урбанизам Војводине, а чији је инвеститор Транснафта АД Панчево, дата је детаљна траса будућег нафтног коридора чији је циљ да Србији обезбеди диверзификацију у области снабдевања сировом нафтом и смањи трошкове транспорта.

Тренутно, једини правац снабдевања Србије сировом нафтом је преко Јадранског нафтовода (ЈАНАФ), пише еКапија.

Новим нафтоводом нафта би у нашу земљу преко мађарске територије стизала из руског нафтовода Дружба, којим се снабдева већи део Европе.

Планираним нафтоводом граница Мађарске-Нови Сад се избегава транспорт танкерима од Новоросијска, преко Црног мора, Босфорског мореуза, преко Медитерана до Јадранског мора и луке Омишаљ – стоји у Плану.

План наводи да и је у току је израда техничке документације (Студија оправданости са идејним пројектом и Студија заштите животне средине), која се ради паралелно са израдом Просторног плана.

Повезивање магистралног нафтовода Мађарска-Република Србија са транспортним системом "Транснафта" (односно на националну мрежу) обезбедиће се изградњом пријемно-отпремне чистачке станице и мерне станице у непосредној близини границе са Мађарском.

У оквиру терминала Транснафта поставиће се пријемно чистачка станица у функцији чишћења комплетне трасе нафтовода на делу трасе који иде кроз Србију.

Транспорт сирове нафте у капацитету од 5,5 милиона тона нафте годишње одвијаће се подземним челичним цевоводом у дужини од 120 километара, у затвореном и контролисаном систему. Прелиминарни планирани пречник нафтовода је ДН450.

Укупна површина обухвата Просторног плана је 4535,43 ха и обухвата делове територија општина Кањижа, Сента, Ада, Бечеј, Жабаљ и града Новог Сада.

Цевовод почиње на граници са Мађарском у непосредној близини граничног прелаза Хоргош 2. На 300 метара од границе поставља се пријемно-отпремна чистачка станица (ПОЧС) и атмосферски резервоар од 10 м³

Основни правац трасе је од севера ка југу при чему се почетком трасе сматра тачка повезивања на српско-мађарској граници (стационажа км 0+000, теме Т0) одакле иде до ПОЧС "Хоргош" где се налазе прихватна чистачка станица, отпремна чистачка станица и блок станица, све у заједничкој огради након чега траса наставља ка југу.

У близини насеља Хоргош траса нафтовода пролази са његове југо-источне стране на удаљености од око 2 км и насеља Мартонош са северозападне стране на удаљености од око 400 м где се укршта са Државним путем ИБ реда бр.13 и локалном железничком пругом Хоргош- Кањижа.

На територији општине Кањижа коридор нафтовода наставља да се пружа у правцу југозапада, пролази са западне стране града Кањижа на удаљености од око 2,8 км, западно од места Зимовић на удаљености од око 800 м и западно од места Трешњевац на удаљености од око 1 км.

На територији општине Сента коридор нафтовода пружа се у правцу југоистока, пролази са западне стране насеља Горњи Брег на удаљености од око 2 км одакле наставља у истом правцу ка општини Ада.

На територији општине Ада коридор нафтовода се пружа у правцу југа, тангирајући са западне стране насеље Стеријино на удаљености од око 600 м, затим се благо ломи у правцу југозапада и прелази у општину Бечеј укрштајући се при том са Државним путем ИИА реда, бр.105 Торњош-Горњи Брег.

На територији општине Бечеј траса нафтовода иде у правцу југа при чему на овој катастарској општини има укрштање са реком Чик.

Траса нафтовода даље наставља свој пут тангирајући са западне стране насеље Бачко Петрово Село на удаљености од око 3 км и насеље Бечеј на удаљености од око 2 км. На територији општине Бечеј траса се укршта са каналом ДТД и тангира насеље Бачко Градиште са његове западне стране на удаљености од око 2,1 км.

На територији општине Жабаљ траса нафтовода даље иде у правцу југа, тангира насеље Чуруг са његове западне стране на удаљености од око 2,5 км.

На граници катастарске општине Чуруг и катастарске општине Госпођинци трасе се укршта са Јегричком реком и затим са њеном притоком Малом Баром.

У близини насеља Госпођинци траса нафтовода пролази са његове источне стране на удаљености од око 1,6 км од обода насеља, укршта се са Државним путем ИИА реда бр.112 и железничком пругом Госпођинци-Жабаљ. У непосредној близини ГРЧ-а Госпођинци, траса нафтовода напушта коридор постојећег гасовода Интерконектор граница Бугарска-граница Мађарска.

На граници катастарске општине Ђурђево и катастарске општине Госпођинци траса нафтовода улази у коридор цевовода:

- разводног гасовода РГ-04-11/ИИИ Грч-а Госпођинци – Футог ДН400

- разводног гасовода РГ-04-04 Грч Госпођинци – Нови Сад ДН300

- нафтовода УС Тиса - Рафинерија Нови Сад, пречника 10",

- магистралног гасовода МГ-02 Грч Госпођинци – Беочин ДН300

Правац пружања трасе је даље исток – запад и након 10500 м скреће у правцу југозапада и после укрштања са железничким колосецима на три места, и Државним пут ИБ -12 у непосредној близини ГРЧ-а Немановци улази у инфраструктурни коридор ауто-пута Е-75

("Енергетски коридор"), на административном подручју града Новог Сада.

"Енергетски коридор" чине изведене трасе:

- Нафтовода Надрљан-Нови Сад пречника 8" (ННС)

- Нафтовода Елемир-Нови Сад пречника 10" (ЕНС)

- нафтовод Дунав – Нови Сад, пречника Ø26" (ДН1) којег прати телеметријски (оптички)

кабл,

- нафтовод Нови Сад – Панчево, пречника Ø18" (ДН2) којег прати телеметријски

оптички) кабл, и предвиђене трасе за:

- Нафтовод Сабирно отпремна станица Турија север – Рафинерија НС (према ППППН инфраструктурног коридора нафтовода од Сабирно отпремне станице Турија север до Рафинерије нафте Нови Сад са елементима детаљне регулације"

- продуктовод П1

- продуктовод П2

Нафтовод се затим укршта са инфраструктурним коридором ауто-пута Е-75 пре наплатне рампе Нови Сад, пресеца радну зону Север ИВ у правцу југа у дужини од око 2,1 км и завршава у Пријемно чистачкој станици ПЧС Нови Сад унутар Терминала Транснафта (стационажа км 113+230, теме Т153).

Коридор нафтовода, како се напомиње, у највећој мери пролази ван насељених зона и ван других грађевинских реона, на претежно пољопривредном земљишту, односно највећим делом се води кроз пољопривредно, водно и шумско земљиште, а мањим делом испод јавних површина на местима укрштања са водотоковима, државним и локалним путевима и железничким пругама.

Подсетимо, прича о повезивању Србије на руски нафтовод Дружба започела је пре две године, након најаве прекида испорука руске нафте нафтоводом Јанаф по усвајању осмог пакета санкција ЕУ у којем земље западног Балкана нису изузете из забране увоза сирове нафте из Русије морским путем.

Министарство рударства и енергетике је тада саопштило да сагледава све могућности да обезбеди диверзификацију и у области снабдевања сировом нафтом.

У пролеће 2023. на 13. заседању Заједничке комисије за економску сарадњу Србије и Мађарске усвојена је одлука о градњи нафтовода од Алђа у Мађарској до Новог Сада, у изведби мађарског МОЛ-а и српске Транснафте, а затим је потписан и државни Меморандум о разумевању о изградњи нафтовода.

Уговор за израду планске и пројектне документације овог пројекта додељен је на тендеру групи понуђача коју чине компаније Делта Инжењеринг, ГеоГИС и Делта Превинг из Београда, а до краја године очекује се да буде готова студија изводљивости за изградњу нафтовода.

Према ранијим најавама, нафтовод Србија-Мађарска би требало да буде изграђен до 2028. године, а процењена вредност пројекта износи 157 мил ЕУР за српску деоницу нафтовода.

Просторни план је на јавном увиду до 7. октобра.