УСЛОВИ КО ИЗ БАЈКЕ Србија има 35 идеалних локација за производњу органске хране НАЈВЕЋИ ПРОБЛЕМ ЈЕ ПЛАСМАН ПРОИЗВОДА

Европска унија је један од глобалних лидера у органској производњи. Удео органског пољопривредног земљишта у ЕУ достигао је 10,5 одсто укупне пољопривредне површине још 2023. године, а очекује се даљи раст у наредним годинама. Од ове површине, чак 45 процената се користи за ратарске културе, док су преостали део пашњаци и вишегодишњи засади. 

Међутим, упркос растућем интересовању за органску храну, тржиште је подложно бројним спољним факторима. Инфлација, повећани трошкови транспорта и рат у Украјини негативно су утицали на снабдевање сировинама и цене производа у ЕУ. 

Током 2022. године органска индустрија је забележила стагнацију и пад тражње, али је у 2023. и 2024. години почео постепени опоравак, нарочито у западној и северној Европи. 

Један од кључних фактора опоравка јесте раст малопродајних цена органских производа, које су порасле између пет и 20 одсто за висококвалитетне артикле. Такође, дисконтни ланци и органски ресторани постали су значајни фактори стабилизације тржишта, чинећи органску храну доступнијом широј популацији. 

Србија има огромне природне ресурсе за органску производњу. Тренутно постоји 35 идеалних локација за узгој органске хране, укључујући Фрушку Гору, Ђердап, Тару, Копаоник, Шар планину и многе друге регије богате нетакнутом природом и плодним земљиштем. 

За разлику од индустријске пољопривреде, која се ослања на хемијске супстанце и масовну механизацију, органска производња захтева строге еколошке стандарде. Пре почетка производње на одређеном земљишту хемијска средства и пестициди не смеју се користити најмање три године. Такође, генетски модификовани организми (ГМО) су строго забрањени, а заштита биљака од штеточина врши се постављањем замки и природним методама. 

Сертификација органске хране у Србији представља посебан изазов. Произвођачи морају проћи кроз сложен процес контроле и инспекције пре него што добију званични органски сертификат. Овај процес, иако дуготрајан, осигурава висок квалитет производа и омогућава лакши пласман на европско тржиште. 

Изазови за српске произвођаче

Један од највећих проблема органске производње у Србији јесте пласман производа. Иако све више људи постаје свесно предности органске исхране, домаће тржиште и даље није довољно развијено. Према истраживању, четвртина потрошача у Србији верује да свакодневно конзумира органску храну, иако та храна често нема званичан сертификат. 

Један од пионира у органској производњи у Србији, Јосип Мамужић, истиче да продаја углавном зависи од директне доставе потрошачима, локалних пијаца и специјализованих продавница. Иако су неки произвођачи успели да извезу робу у иностранство, српски сертификати и даље нису довољно признати у ЕУ, што отежава улазак на европско тржиште.

Поред тога, органска производња захтева више мануелног рада и веће улагање у еколошке методе, што повећава производне трошкове. То додатно компликује ситуацију у земљи у којој потрошачи нису спремни да плате значајно вишу цену за органску храну у поређењу са конвенционалним производима.

Иако се органска храна често сматра луксузним производом, тржиште показује тренд раста потражње, нарочито међу млађом и еколошки освешћеном популацијом. 

Модели као што су италијански биодистрикти (посебне зоне које комбинују туризам, културу и органску пољопривреду) показују како се органска производња може повезати са економским развојем. Слични пројекти су покренути и у Србији, као што је Биодистрикт Колубара, што може допринети бољој промоцији домаћих органских производа. 

Нови закон о органској производњи, који је ступио на снагу почетком 2024. године, предвиђа формирање Савета за органску производњу и четири регионална центра за развој органске пољопривреде у Селенчи, Ваљеву, Свилајнцу и Лесковцу. Ове иницијативе би могле олакшати сертификацију и унапредити домаће тржиште органске хране. 

Агроаналитичар Бранислав Гулан каже да органска храна постаје све исплативија у поређењу са генетски модификованом храном (ГМО). 

“Цена органске хране у свету расте брже од конвенционалне, па је само питање времена када ће органски производи бити двоструко скупљи од ГМО производа. С обзиром на то да Србија располаже са два милиона хектара обрадивог земљишта погодног за органску производњу, постоји велика прилика за развој овог сектора. Међутим, да би се ова шанса искористила потребно је унапредити регулативе, едуковати потрошаче и олакшати сертификацију производа за извоз”, наводи Гулан. 

Органска пољопривреда у Европи и Србији пролази кроз турбулентне промене, али и даље представља један од кључних праваца одрживог развоја. Европско тржиште се полако опоравља од економске кризе, док Србија има велики потенцијал да постане значајан играч у производњи органске хране. 

“Ипак, да би се ово остварило, потребно је ускладити државне политике, подићи свест потрошача и подржати произвођаче кроз боље субвенције и тржишне стратегије. У супротном, органска храна ће остати привилегија малог броја потрошача, уместо да постане широко доступна опција за све”, закључује наш саговорник.

(Biznis.rs)