Шта предузети да КЛИМА НЕ ПОБЕДИ домаћи аграр: Одржана годишња сесија СРПСКОГ ОГРАНКА Climate Smart Advisors ПРОЈЕКТА
Научни Институт БиоСенс био је домаћин годишњег националног састанка пројекта ClimateSmartAdvisors, који иначе окупља чак 73 партнера из 27 држава а циљем да се убрза усвајање климатски паметне аграрне праксе у најширој пољопривредној производњи.
У том циљу фокус је на унапређењу улоге пољопривредних саветодавних служби пре свега јачајући њихов капацитет да дају фармерима циљани савет, али и да примене и поделе решења односно праксе које су се добро показале код других саветодаваца укључених у пројекат. Иначе, главне тематске област за климатски паметну аграрну праксу су управљање пашњацима, производња сенаже и силаже, управљање усевима, енергетска ефикасност, здравље земљишта и биодиверзитет, сточарство...
Пројекат је званично почео у априлу 2023, планирано је да траје седам година и његову реализацију финансира ЕУ, а поменути годишњи састанак био је прилика да се анализирају први кораци CSA на подручју Србије. А један од веома важних је анкета, спроведена међу пољопривредницима, која умногоме открива каква су њихова размишљања о климатским променама и потенцијалним решењима тог великог светског изазова.
Дакле, ако је судити по овом „истраживању фармерског мнења“, домаћи пољопривредници немају никакву дилему: клима се на нашем подручју драстично променила у последњих пола века – то, наиме, мисли чак 85% анкетираних паора, док свега њих 7 процената не види ништа проблематично у временским (не)приликама, с којима се суочавају.
Експеримент у засадима шљиве
У оквиру пројекта ClimateSmartAdvisor следеће године почеће у Шумадији, у одабраним засадима шљиве, спровођење кодизајнираног иновационог експеримента (CoODIE), који ће подразумевати примену свих елемената интегралне заштите (покровни усеви, цветни и ловни појасеви, ловне и феромонске клопке) и елемената регенеративне праксе. „У експеримент планирамо да укључимо све кључне актере српске пољопривреде: произвођаче, саветодавце, представнике индустрије и доносиоце одлука, као и истраживаче”, најављио је др Ивезић.
Међутим, чак трећина паора уверена је у то да тренутни негативни утицај временских услова на пољопривредну производњу није трајног карактера и да ће се све вратити на старо; песимиста у том погледу је нешто више – 48%, док остали ипак не би да врачају у пасуљ.
Готово пуни консензус, с друге стране, постоји када је реч о процесима деградације плодног слоја земљишта, односно хумуса, јер је убедљива већина сељака, њих 76 посто, свесно да је су ти процеси последица пре свега начина обраде земљишта – од орања уз велики број прохода и коришћења тешке пољо-механизација, до претеране примене минералних ђубрива и пестицида, закључно са веома ограниченим плодоредом.
Истовремено, велики број фармера је упознат са конзервацијском обрадом земљишта као и принципима регенеративне пољопривреде. Исто тако, две трећине паора добро зна разлику између покровних усева и зеленишног ђубрења, односно сидерације а тек нешто мање њих је упозната и са интегралном заштитом биља – мада то, нажалост, не значи и да за тим моделима посежу на својим фармама. Ако је за утеху, 85% фармера недвосмислено је потврдило да им анализа земљишта доноси корист у производњи.
У сваком случају, последњи круг анкете показао је актуелно стање на српским њивама: покровне усеве редовно сеје свега 15 процената пољопривредника, тек који проценат више у континуитету смањује коришћење вештачког ђубрива, док се око четвртине њих и даље узда у благодети стајњака – којег је, нажалост, све мање (и све је теже до њега доћи и на неком унутарпаорском тржишту).
Температура расте, влажност опада
Током сесије на Институту БиоСенс учесницима је предочена и дугорочна пројекција утицаја климатских промена на земљиште у Војводини, и то како у погледу кретања температуре, тако и влажност. Овај модел темељи се на раду који је публиковао тим истраживача на челу са професором новосадског Пољопрривредног факултета др Владимировм И. Ћирићем, који је, између осталог, упозорио на већу осетљивост чернозема, те да ће предвиђене промене у температури и влажности земљишта имати значајан (негативан) ефекат на пољопривредну производњу.
С друге стране, охрабрује податак да свега 6 посто анкетираних сељака одлучно одбија да примену редуковане обраде земљишта, док су остали или већ препознали тај модел па га примењују редовно или повремено, или су спремни да почну да га практикују.
- Срж овог нашег пројекта је креирање тзв. заједнице праксе, односно групе пољопривредних саветодаваца која ће уз помоћ ЦлиматеСмарт тренера радити на подизању знања на пољу климатски паметне пољопривреде, како би се обезбедио пренос знања ка пољопривредним произвођачима са којима ти саветодавци сарађују приступа порука је др Александра Ивезића, научног сарадника на Институту БиоСенс и једног од ClimateSmart тренера. - Само пак учешће у заједници праксе у Србији омогућава, између осталог, повезивање са европском мрежом саветодаваца и пољопривредних газдинстава, приступ актуелним информацијама о климатски паметним пољопривредним праксама и трендовима широм Европе, те учешће у креирању иновативних решења, односно активан допринос тестирању и развоју нових климатски паметних технологија.
И, не и намјање битно, учесници бесплатно постају квалификовани саветодавци за климатски паметну пољопривреду.
Мирослав Стајић