СРБИ ЈЕДУ СВЕ МАЊЕ ХЛЕБА Нашу пшеницу највише купују Италијани и Румуни, а брашно Црногорци ДОБАР СТАРТ СЕЗОНЕ СРПСКИХ ЖИТАРИЦА НА СВЕТСКОЈ ПИЈАЦИ
Извоз пшенице и брашна бележи добре резултате на почетку ове економске године, јер смо у јулу на инотржиштима жита продали 106.000 тона, а у августу 146.000 тона, највише у Румунију и Италију.
Брашна смо у јулу извезли 15.600 тона, а у августу 11.700 тона, традиционалним, уједно и највећим купцима − Црној Гори, Северној Македонији и БИХ − изјавио је за Дневник директор Житоуније Здравко Шајатовић и навео да смо у прошлој економској години (јул 2023 − јун 2024) на страним тржиштима продали 1,3 милиона тона жита и 187.000 тона брашна.
− То су наше стандардне количине, за које можемо рећи да су добре, јер ми и немамо више жита за страна тржишта. То показују и подаци Републичког завода за статистику. У овој жетви добили смо 2,9 милиона тона хлебног зрна, а за домаће потребе треба нам највише 1,6 милиона тона, па ћемо опет имати исту количину пшенице за страна тржишта − навео је Шајатовић.
По његовим речима, и старт ове економске године је добар, премда је забележен пад извоза брашна у августу, али се надамо да ће већ овог месеца бити већи.
− Радује нас што опет извоз жита иде преко луке у Констанци, домаће највеће трговинске луке, и што је та купопродаја у континуитету − изјавио је саговорник.
Хлеба једемо све мање
Директор Житоуније Здравко Шајатовић истакао је да у исхрани мењамо навике, јер све мање једемо хлеба, 60 килограма по становнику, а пре 15 година требало нам је 100 килограма хлеба по особи.
− По потрошњи хлеба приближили смо се становништву развијених европских земаља, па уколико се настави тренд за све мањом потрошњом хлеба, односно брашна и жита, као главним сировинама ове намирнице, могли бисмо имати у наредним годинама и више пшенице за инотрговање. Поготово је за сетву пшенице идеално подручје Војводине, где је ове године просечан принос био већи, 5,9 тона по хектару, у односу на просечан национални род од 5,3 тоне по хектару − рекао је Шајатовић.
Просечна извозна цена наше пшенице у августу била је 172,25 евра по тони, а брашна 269,88 евра, док су ова два производа у истом периоду економске 2022−2023. године била скупља. Тона пшенице вредала је 204 евра, а брашно је коштало 294 евра.
− Пшеница и брашно, као главни пшенични производ, сада су знатно јефтинији, премда цене хране по статистици расту, па би требало испитати тржиште зашто произвођачке цене пољопривредних производа падају, док храну купујемо по све већим ценама − нагласио је Шајатовић.
З. Делић
Погледајте још и: