ШЉИВА ПОЖЕГАЧА ПРЕД ИЗУМИРАЊЕМ Воћарски стручњак упозорава – ко је следећи на удару?

Многи научници сматрају да су баш климатске промене разлог што су поједине старе сорте воћа на путу ка нестајању или су потпуно нестале са неког подручја.

- Прва асоцијација када се прича о нестајању, то је свима добропозната сорта шљиве маџарка или пожегача, али не само због климатских промена, него и због одређених болести шарке шљиве вирусног обољења. Сигурно да климатске промене, не само да не погодују нама, него и воћу, проблем су код јагодастог воћа. Ту имамо значајно смањење производње и код малине, и код купине, боровнице И свог другог воћа, тако да произвођачи и у Србији и у свету изналазе разне начине за превазилажење тих све екстремнијих појава”, рекао је за РИНУ др Александар Лепосавић, председник Научног воћарског друштва Србије из чачанског Института за воћарство.

Лепосавић је воћарима саветовао да ове јесени наставе да саде традиционалне сорте.

- Врло често ми постављају та питања, с обзиром на веома високе температуре у нашем крају, али и у целој Србији имамо појаву да смоква лепо рађа. Људи су у дилеми и питају се, да ли треба да садимо смокве и то неко јужно воће, наш савет из Института за воћасртво је свакако да радимо И садимо оно што су наши стари. Значи, шљиве, јабуке, трешње, вишње и да се то воће само мало модификује И да се по могућству обезебеди вода за заливање. Све чешће се наши произвођачи одлучују за постављање противградних мрежа и мрежа за засену”, појаснио је он.

Када је у питању најпрофитабилније воће, др Лепосавић је нагласио да су ове године воћари имали доста добрих резултата са вишњом, с обзиром на свеукупну ситуацију на светском тржишту малина, краљица српских воћњака је оно што треба садити и гајити.

- Вреди покушати да се ревитализују прилично запуштени засади, исто тако, мало већи проблем је код јабуке, али шљива је, као национална воћна врста препорука за садњу нашим воћарима”, закључио је др Лепосавић.