ОРГАНСКА ПРОИЗВОДЊА ШИПАКА НА СЕВЕРУ БАНАТА Суша смањила род, али КВАЛИТЕТ ЈЕ ИЗВАНРЕДАН
Органску производњу шипака Карољ Фекете из Новог Кнежевца, на северу Баната, засновао је на 50 хектара, а на плантажама је управо у току берба црвених плодова дивље руже!
Берба се обавља комбајном, по сличном принципу како то француски виноградари убирају грожђе, само што шипак има чвршћу дршку од бобица грожђа, па комбајнер Ото Попић моћном машином иде спорије, да би се са грана боље отресали плодови и берба била што ефикаснија.
– Ова сезона је изузетно специфична и у производњи шипака, због великих врућина и дугог периода без кише, али без обзира на то шипак одлично изгледа. Берба је тек почела и не знам колико ће се екстремна врућина одразити на тежину плода, али анализа плодова показује да је унутрашњи састав изванредан, јер аскорбинска киселина, аминокиселина, витамини и минерали које садрже плодови показају боље параметре него обично. Међутим, на плодовима се примећују ожеготине и то верујемда је утицало на тежину плодова и принос, па уместо три и по до четири тоне, биће око три тоне по хектару – предочава Карољ Фекете.
Шипак не захтева првокласно земљиште, шта више, засад боље подноси земљиште средње или слабије класе плодности, али према речима Фекетеа, битно је да земљиште не буде одвише песковито и јако слатинасто. Осим почетног улагања у саднице и међуредне обраде прве три године, док засад не доспе на род, касније одржавање не изискује већи трошак, јер за органску производњу нема прскања заштитним средствима и хербицидима, него се само коси трава између редова, која уситњена остаје на месту као природно ђубриво. Експлоатација засада шипка је пола века, а једино се повремено морају одстрањивати дебље гране, ради подмлађивања и ефикасније машинске бербе.
Сушени цели плодови шипка са плантажа Фекетеа завршавају код купаца у Аустрији и Немачкој, а само мања количина две до три тоне, више из хобија, продаје се домаћим купцима у виду каше
– Биљке се боље осећају на земљиштима слабије класе, нису толико бујне и што је сиромашније земљиште боље рађа, јер се на тај начин бори за опстанак у лошијим агроеколошким условима – указује Фекете.
Плантаже шипака Кароља Фекетеа у атару Новом Кнежевцу су највеће у Војводини, али не и у Србији, јер има плантажа и на 150 хектара у околини Зајечара и Соко бање, који добро изгледају, али су подигнути тек пре две године и идуће сезоне ће доспети на род, у очекивању да ће у тамошњим условима давати чак боље приносе него у банатској равници.
Нови засади шипака уСрбији, али и у више азијских земаља (Узбекистан, Киргистан, Таџикистан, Туркменистан) подижу се захваљујући садницама са имања Фекетеа, где планирају да подигну засаде од 3.000 до 5.000 хектара.
– У Србији прерада шипка није одвише развијена, али има доста откупљивача и прерађивача који га извозе у смрзнутом или осушеном стању. На иностраном тржишту се из године у годину повећава интересовање за шипком захваљујући широкој примени. Купци из европских земаља потражују све више шипка са нашег подручја са Балкана, јер је шипак са овог поднебља много квалитетнији него из других крајева света. Знамо да светско тржиште диктира Чиле, међутим, много слабији је унутрашњи састав тих плодова, јер килограм нашег шипка вреди колико три килограма чилеанског, захваљујући минералима нашег земљишта који су пресудни за унутрашњи квалитет плода. Имамо погодно земљиште и довољно сунца, тако да су у свету, Србија и простор Балкана најбољи у погледу квалитета шипка – прецизира Фекете.
Сушени цели плодови шипка са плантажа Фекетеа завршавају код купаца у Аустрији и Немачкој, а само мања количина две до три тоне, више из хобија, продаје се домаћим купцима у виду каше. Фекете је задовољан пласманом осушених целих плодова шипка из органске производње јер за килограм постиже цену од 2,7 евра, док се из комерцијалне производње на светском тржишту постиже цена од 2,5 евра.
Текст и фото: Милорад Митровић