ИВАН КРОШЛАК УЗГАЈА „НОВИ КРОМПИР“ Батат из Гложана ИДЕ И У РАКИЈУ
Иван Крошлак из Гложана код Бачке Паланке почео је да вади батат или слатки кромпир, којег већ десет година производи само за домаће тржиште.
Тренутно клима је идеална за вађење батата, јер као тропска биљка, батат не воли хладноћу.
Зато Крошлак журида извади слатки кромпир и распрода до децемебра, јер чим се темепратура спусти испод 12 степени, просторије где се чува се морају загревати.
Мада батат добро успева на нашим њивама и на песковитим теренима којих има код нас, није баш распострањен међу повртарима, премда у домаћој исхрани није непознат. Можда и због тога што је далеко скупљи у односу на обичан кромпир. У великим трговинама продаје се од 300 до 400 динара килограм, а навелико је упола јефтинији .
- У Гложану батат само ја производим и гаје га још у три места, Госпођинцима, Каћу око Новог Сада и у Шапцу - казао је за Дневник Иван. - Продајем га по ресторанима, великим трговинама, продавницама здраве хране, кванташким пијацама и од куће, где је и најјефтијији - 250 динара килограм. И у протеклих десет година није ми се догодило да га нисам распродао до децембра, па очекује да тако буде и ове сезоне.
Чипс и помфрит од батата
Крошлак каже да је чуо, али није проверавао, да је у ресторанима брзе хране половина помфрита од обичног кромпира а половина од батата.
Има га и замрзнутог, којег продаје један велики трговински ланац у Новом Саду, уз обичан замрзнути кромпир. Од батата се може правити и чипс. - Драго ми је због тога што се је почео на више начина да се користи у домаћој исхрани, јер сам пионир у производњи батата овде
Идеју за батат добио је од кума из Хрватске и, како каже, временом је ширио производњу. Почео да производи и саднице и на крају однедавно покренуо и производњу ракије бататовке, јединствене по томе што је нико више не прави ни на домаћем ни на страном тржишту и за коју је добио неколико медаља на сајмовима.
- У свесци имам још неколико производа и рецепата, међу којима су намази, али сада промовишем ракију бататовку, за коју сам обезбедио и где ће се продавати, а то су поједине винотеке и ресторани у Београду - навео је наш саоговрник.
Он каже да година није добро кренула за батат. У мају је било града па је род преполовљен, али и са таквим приносом је задовољан.
- Батат воли топлу климу и није захтеван. Сади се крајем априла и почетком маја, када је већ топлије време. Међутим, у мају је било града, па је доста сандица страдало. На срећу, одлично су се опоравиле у односу на то каква сам имао очекивања - навео је Крошлак и додао да после сађења једино што је батату потребно јесте наводњавање и ђубрење, које добија кроз заливни систем. Друга заштита му не треба.
По садници батат тежи килограм, у метар дужни иду три саднице, а по хектару иде око 25.000 садница, које производи и за то, наглашава,треба знање и искуство. По хектару за заснивање производње треба 5.000 до 6.000 евра, које се и врате, у зависности од приноса.
Текст и фото :
З. Делић