ЦЕНЕ ЊИВА У ВОЈВОДИНИ ОТИШЛЕ НЕБУ ПОД ОБЛАКЕ Јутро земље у Врднику као стан од 70 квадрата у Новом Саду
Најскупље пољопривредно земљиште у Републици Србији за које је издвојено 1,08 милиона евра је у Каћу и има површину од 75,5 хектара, подаци су Републичког геодетског завода за други квартал ове године.
Најскупљи квадрат пољопривредног земљишта прометован је у Врднику, по цени од 25 евра. Толико је плаћено за парцелу мало мању од једног јутра, тачније од 5.698 квадрата. Када се црта подвуче, то значи да је њива плаћена скоро 143.000 евра. Каква је цена земљишта у Врднику види се и по томе што би се за те новце у Новом Саду могао купити стан од 70 квадрата.
Када се посматрају подаци о продатим парцелама у последње две године, Војводина, а посебно Каћ, предњачи по висини цене хектара.
Прошле године је у Каћу продат најскупљи квадрат пољопривредног земљишта по цени од 76 евра/м2 за парцелу површине 19.743 м2, а то је уједно и најскупље пољопривредно земљиште у Републици Србији за које је издвојено 1,5 милиона евра. Најскупље пољопривредно земљиште у Србији у 2023. години прометовано је у општини Врбас по цени од 3.5 милиона евра за 249 хектара.
Најскупљи квадрат пољопривредног земљишта у 2022. години прометован је у Каћу по цени од 40 евра/ m2 за парцелу површине 52 ара. Најскупље пољопривредно земљиште у Србији у 2022. години прометовано је у општини Чока по цени од 2.36 милиона евра за 163 хектара.
Подаци Републичког геодетског завода за други квартал ове године показују да је број купопродајних уговора парцела земље у Војводини у опадању, али да то много не утиче на цену.
Од земљишта прометовано 52,5 милиона евра
Тржиште непокретности у Републици Србији у другом кварталу 2024. године, како саопштавају у Републичком геодетском заводу показује благи пораст активности, са растом вредности промета од 8,2 одсто и растом броја трансакција од 0,6 одсто Укупна вредност оствареног промета на тржишту непокретности износила је 1,8 милијарди евра, што је за 8,2 одсто више у односу на други квартал 2023. За пољопривредно земљиште је издвојено 52,5 милиона евра (3 одсто од укупне вредности).
Најскупљи хектар је у Јужнобачком округу и достиже цену од 41.696 евра. Одмах иза је Сремски округ са 39.162, па Јужнобанатски са 29.750, а иза се налази Западнобачки са 27.550 евра, као и Средњобанатски са 25.137. Најскупљи хектар у Севернобанатском округу је 20.447, а у Севернобачком близу 19.000 евра.
Средња вредност црног злата у Војводини креће се од 10.037 колико је у Севернобанатском округу до 15.478 у Јужнобачком округу.
Најјефтинији хектар купљен је за 1.280 евра у Јужнобанатском округу. У Сремском округу минимална цена хектара је 1.434 евра, а затим долази Средњобанатски и Севернобанатски где минимална цена није прелазила 1.500 евра. У Севернобачком округу је минимална цена хектара 3.333 евра, а у Јужнобачком је 2.818 евра.
Хектар у Шумадији и Западној Србији је од 541 до 40.000 евра, а у Источној и Јужној Србији од 300 до 25.000 евра. Београдски регион предњачи по ценама јер је овде хектар 56.747, а најнижа цена је 2.010 евра.
С. Аничић Илић
Фото: Дневник
