ПАРКИНЗИ ЗВЕЗДЕ ТРЖИШТА НЕКРЕТНИНА Гаража на Врачару продата за чак 62.000 евра НАЈСКУПЉИ ПОСЛОВНИ ПРОСТОР ПРОДАТ У НОВОМ САДУ

Највиша уговорена цена пословног простора од 2,58 милиона евра, површине 922 квадрата, остварена је у Новом Саду, док је најскупље гаражно место у Србији продато по цени од 62.000 евра у београдској општини Врачар, наводи се у последњем извештају Републичког геодетског завода за трећи квартал прошле године. 

Иначе, према ранијим информацијама из РГЗ-а, гараже су још 2022. постале, како су рекли, „звезде” тржишта некретнина у Србији када је реч о непокретностима, јер је те године за чак 75 одсто порасла вредност тржишта гаража у односу на 2021. годину. Занимљиво је да је у последњем кварталу те године више инвестирано у гараже него у пољопривредно земљиште. За куповину ораница утрошено је око 58 милиона евра, а за гаражна места око 67 милиона. 

– Тај тренд се наставља. Многи који купују станове као један од услова наводе и куповину гараже или паркинг-места уз стан. А често је, уз стандардна питања о типу грејања и спратности, постало и то каква је могућност паркирања на јавном простору око зграде у којој се нуди некретнина. Имали смо случајеве и да буде пресудан разлог за одустанак од куповине некретнине – каже за „Политику” саговорник који се годинама бави посредовањем у промету непокретности у Београду. 

Према његовим речима, многи који имају новац опредељују се да улажу у куповину гаражних места јер је то данас сигурна инвестиција. Најчешће их издају за 50, 100, 150 евра месечно, у зависности од локације, али се тешко одлучују за даљу продају – евентуално у нужди кад им је потребан новац. А цене гаражних места само расту. 

– На неким општинама, попут Чукарице, рецимо, у последње време преко огласа у продаји је свега неколико гаражних места по цени од око 20.000 евра. Паркирање је у већини зона постало практично немогуће и то ствара велики проблем онима који живе у тим деловима града – истиче наш саговорник. 

Ово постаје велики проблем и у целом региону, посебно у великим градовима где постоји хронични недостатак слободног простора за паркирање. 

Недавно су хрватски медији објавили да се гаража од 13 квадрата у центру Загреба продавала за 35.000 евра, а од 38 квадрата за чак 60.000. За исту ту суму, како се истиче, може се купити стан у Славонском Броду или стара камена кућа у Истри. Како се наводи, цене гаражних и паркинг-места расту у складу са ценама станова и то је један од разлога вртоглавих цена. 

Ни цене у купопродаји пољопривредног земљишта у Србији не заостају. РГЗ је објавио да је највиша вредност уговора за куповину њива у Србији износила 8,15 милиона евра и остварена је на територији општине Сомбор, колико је коштало осам парцела укупне површине од 390,9 хектара. 

У укупним трансакцијама непокретности у Републици Србији у трећем кварталу 2024. године највеће учешће су имали уговори о купопродаји станова од 29,4 одсто, што је за четири процента више него у истом периоду прошле године. После станова највише је прометовано грађевинско земљиште 15,7 одсто, затим пољопривредно земљиште 15,5 одсто и куће 13,9 одсто. Већ стандардно најскупљи квадрат у Србији плаћен је у „Београду на води” и у последњем кварталу прошле године, док је највише новца купац дао и за куповину куће у главном граду. У овом периоду најскупља кућа продата је на градској општини Савски венац за четири милиона евра, док је најскупљи квадрат пословног простора прометован такође у београдској општини Врачар за – 9.793 евра по квадрату (површине 68 квадрата).

(Politika.rs)