СРБИН ИЗ НЕМАЧКЕ ОТКРИВА КАКО СЕ ЉУДИ НОСЕ СА ОТКАЗИМА Немци се плаше, наши рачунају на нешто што их до сада никад није издало
Криза која дрма немачку привреду, нарочито тамошњу аутомобилску индустрију оставила је без посла на десетине хиљада запослених чије су фирме затвориле погоне, прогласиле банкрот или отишле у стечај, а огроман број радника и даље је "на иглама" да ли ће и њих задесити иста судбина.
Најновије истраживање Института за економска истраживања ИФО из Минхена показало је да се расположење у Немачкој аутомобилској индустрији додатно погоршало и све више компанија разматра о отпуштању радника.
Према неким проценама намачког Министарства спољних послова у тој земљи живи између 400 и 800 хиљада људи српског порекла, који сада деле терет кризе са домаћим становништвом и другим страним радницима.
Како се осећају и да ли стрепе од отказа и останка без прихода за себе и своју породицу за Курир Бизнис из прве руке открива М. Б. из Београда који дуже од 10 година живи у Липштадту, малом граду на западу Немачке, недалеко од границе са Холандијом.
- Немци су више уплашени од отказа него ми странци. Већина људи овде ради у аутоиндустрији која је у озбиљној кризи. Они су навикли на лагодан живот, да иду на летовања, зимовања. Узимали су кредите и сад су у великом страху како ће да их враћају ако остану без посла. Није ни нама странцима свеједно, али овде је социјални систем и те како добро развијен и овде нико неће остати на улици, нити ће бити гладан - почиње причу за Курир Бизнис четрдесетдеветогодишњи саговорник Курира.
Он истиче да ради у једној великој фирми која производи делове за аутоиндустрију, тачније фарове за аутомобиле.
- У ствари ја и нисам радник те фирме пошто сам ангажован преко једне агенције за запошљавање. Због мање тражње производа, већих трошкова производње и скупљих енергената фирма мора да отпусти 20 одсто радника. Прво се иде на добровољни избор, односно на то да се прво изјасне радници који добровољно желе да изађу уз адекватну отпремнину - прича саговорник Курира који има супругу и двоје деце.
Према његовим речима висина отпремнине коју коју радник може да добије зависи од више фактора.
- Отпремнина зависи од година стажа радника, стамбеног и породичног статуса, односно броја деце и њиховог узраста. Радник који узме иде на биро рада и ако је старији од 58 година има право да максимално две године прима 65 одсто нето последње зараде. Они који су млађи од 58 година ову новчану помоћ са бирао примају 12 месеци. Ако у међувремену не нађу нови посао имају право на социјалну накнаду. Она зависи од статуса осталих чланова породице, да ли и они остварују нека примања или неку помоћ државе. Ако немају других примања, могу остварити право да им социјално дотира за стан, рачуне за струју и комуналије као и месечну накнаду од маскимално 540 евра по члану породице. Ова помоћ се исплаћује до проналаска новог посла или до одласка у пензију - објашњава саговорник Курира.