РАТ ПОТРОШАЧА И ТРГОВИНА ТЕК ПОЧЕО Трговински ланци намеравају да кривичним пријавама против организатора умире бојкот? НАПАД ЈЕ НАЈБОЉА ОДБРАНА

Прва на тој листи је компанија Delhaize, односно њихови продајни објекти Maxi и Shop&Go, чији бојкот ће трајати од 24. фебруара до 2. марта, за који је гласало 66,8 одсто потрошача. Други је Mercator са 20,7 одсто, док је Лидл трећи са 7,3 одсто гласова потрошача. Univerexport добио је три одсто, а ДИС 2,2 одсто гласова. 

Поводом бојкота огласила се и компанија Delhaize, која се јавности обратила због, како наводе, низа неистинитих података и конфузије око маржи, прихода, профита и цена, који су у претходном периоду пласирани у јавности и који су довели у заблуду део грађана. 

Компанија је саопштила да разуме и дели незадовољство купаца због раста цена, али да треба да се зна да су они последња карика у ланцу снабдевања храном и да у том смислу имају ограничену могућност да на њих утичу. 

“За боље разумевање поделе вредности у ланцу, 94 одсто просечне малопродајне цене Delhaize исплаћује другима, и то добављачима (59 одсто), држави за ПДВ (14 одсто), запосленима за зараде (10 одсто) и за накнаду свих осталих трошкова (11 одсто)”, наводи се у њиховом саопштењу. 

“Без обзира на штету коју трпимо, због неоправданих оптужби, учинићемо све да заштитимо наше запослене и домаће добављаче и пољопривреднике чије производе нудимо на нашим полицима”, наводе у Delhaize-у и додају да ова компанија запошљава 12.000 људи и услужује више од пола милиона купаца дневно.

Они апелују на одговорност и истинитост у иступању свих актера у јавном животу. 

“Ми смо градили нашу репутацију деценијама, стало нам је до ње и штитићемо је свим законитим средствима”, саопштила је компанија. 

На која законита средства се Delhaize позива у саопштењу јавности остаје непознато, али из обраћања организатору бојкота Удружењу за заштиту потрошача Ефектива, објављеном на њиховој Facebook страници, компанија се позива на нарушавање пословног угледа и нанете материјалне штете. 

“Из ваших досадашњих изјава и поступака, проистиче несумњива намера да се наруши пословни углед и нанесе материјална штета друштву Delhaize, уз изношење нетачних података и приказивања пословања тог друштва на неистинит начин, а што је кажњиво у смислу члана 239. Кривичног законика (Нарушавања пословног угледа и кредитне способности)”, наводи се у обраћању упућеном овом удружењу.  

Шта каже закон?

У члану 239. Кривичног законика, који се односи на нарушавање пословног угледа и кредитне способности, наводе се прецизне казне за кршење овог закона. 

“Ко у намери нарушавања пословног угледа или кредитне способности другог, износи о њему неистините податке или неистинито приказује његово пословање, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. Ако су услед дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године. Гоњење за дела из ст. 1. и 2. овог члана предузима се по приватној тужби”. 

Адвокат Ђорђе Марковић у разговору за Biznis.rs каже да у овом кривичном делу постоје два услова која кумулативно морају да постоје – један је намера нарушавања пословног угледа или кредитне способности, а други изношење неистинитих података или неистинито приказивање пословања. 

“Суштински, како се могло видети у медијима и на друштвеним мрежама, бојкот трговинских ланаца организован је јер су трговци дуплирали марже, док је њихов профит порастао 2,5 пута. Ако су то истинити подаци кривичног дела нема, ако су неистинити – има. Ипак, у овом случају изгледа да није тако и делује да овде нема елемената кривичног дела. Сматрам да неће неко баш тако у јавност да изађе и пружи неистините податке, а да трговински ланци ћуте месец или два. Оваквом ставу јавности свакако доприноси и чињеница да је Комисија за заштиту конкуренције по службеној дужности покренула поступак испитивања повреде конкуренције против друштава Delhaize Сербиа, Mercator-S, Univerexport и ДИС”, напомиње Марковић. 

Шта ради Комисија за заштиту конкуренције?

Центар за европске политике (ЦЕП) недавно је указао да су облици самоорганизовања потрошача, као што је бојкот великих трговинских ланаца, покушаји да се утиче на крупне тржишне актере у недостатку акције надлежних институција. 

“Проблем изузетно високих малопродајних цена одређених производа, енормно великих у односу на просечна примања наших потрошача или чак у односу на много развијенија тржишта европских земаља, последица је пре свега несумњиво присутних поремећаја конкуренције на нашем тржишту”, саопштио је ЦЕП. 

Како су указали, Комисија за заштиту конкуренције не примењује никакве мере из своје надлежности којима би се утицало на картелизацију великих трговинских ланаца и на друге облике повреде конкуренције које су присутне у ланцима набавке и пласмана производа. 

“Једина активност Комисије на овом плану је била покретање поступка против четири малопродајна ланца, праћена медијски атрактивном акцијом ненајављеног увиђаја у њиховим просторијама, у октобру прошле године. Након овог догађаја, који се временски поклопио са поступком селекције и поновног избора председника Комисије за заштиту конкуренције на нови мандат у Скупштини Србије, до овог момента нема нових информација о току тог поступку нити могућим одлукама и мерама”, навео је ЦЕП у свом саопштењу.

Како су истакли, законска овлашћења Комисије за заштиту конкуренције, укључујући могућност одређивања мере заштите конкуренције у виду плаћања новчаног износа у висини до десет одсто од укупног годишњег прихода оствареног тржишту Србије, изузетно су велика и јединствена у нашем правном и институционалном систему. 

“Ова санкција би на примеру само једног од четири трговинска ланца у поменутом поступку могла да износи и до 15 милијарди динара, што указује на њену тежину и могућност утицаја на све актере на тржишту, да прекину постојеће облике повреде конкуренције и да се суздрже од таквих радњи у будућности. Такве корективне мере су једини ефикасан начин да се утиче на прекид актуелне праксе бесконачног раста малопродајних цена у трговинским ланцима, којом се наши потрошачи стављају у све тежи економски положај”, наводи се у саопштењу Центра за европске политике.

(Biznis.rs)