КОЈА ШТЕДЊА ЈЕ ИСПЛАТИВИЈА Динарска или девизна ИЗНЕНАДИЋЕ ВАС ПОДАТАК НАРОДНЕ БАНКЕ СРБИЈЕ
Крајем 2024. године динарска штедња становништва достигла је највиши ниво и износила је 191,2 милијарде динара, објавила је Народна банка Србије (НБС) и навела да је током прошле године штедња у домаћој валути остварила рекордни годишњи раст од 53,3 милијарде динара, што је повећање од 38,6 одсто.
Из НБС су оценили да је и поред и даље присутних глобалних неизвесности, динарска штедња становништва наставила да расте у другом делу 2024. године, за 30,1 милијарду динара или 18,7 одсто, у условима добрих макроекономских показатеља, пре свега, финансијске стабилности и стабилности курса динара према евру.
Када је реч о исплативности штедње, навели су да је динарска штедња у протеклих 12 година била исплативија од девизне штедње, како у кратком року, тако и у дугом. То је потврдила најновија полугодишња анализа исплативости динарске и девизне штедње, урађена за период од децембра 2012. до децембра 2024. године.
Што се тиче девизне штедње, она је у протеклих 12 година скоро удвостручена, и то са 8,3 милијарде евра у децембру 2012. године на 15,4 милијарде евра у децембру прошле године
Резултати анализе о већој исплативост динарске штедње у односу на девизну показали су да је сагледавањем исплативости штедње орочене на годину дана, од децембра 2012. која је реорочавана у периоду од 12 година, утврђено да би штедиша на улог од 100.000 динара на крају периода орочења, у децембру 2024. године, добио скоро 48.000 динара, дакле више од 400 евра, што је више од штедише који би у том периоду на штедњу у еврима положио противвредност истог износа прерачунато по просечном курсу динара према евру у месецу орочења. И динарска штедња орочена на годину дана, која није занављана, била је исплативија од штедње исте рочности у еврима у готово свим посматраним годишњим потпериодима, односно више од 98 одсто.
Штедња у домаћој валути у последњих 12 година је повећана скоро 11 пута. Бржи раст динарске штедње у односу на девизну довео је до раста њеног учешћа у укупној штедњи са 1,87 одсто у децембру 2012. године на 9,60 одсто у децембру 2024. године. Просечан износ динарске штедње по партији крајем 2024. године износио је 192.000 динара.
На 100.000 динара зарада 2.200 динара већа
Штедиша који је од децембра 2023. године штедео у домаћој валути, на уложених 100.000 динара добио би у децембру 2024. преко 2.200 динара више од штедише који би у истом периоду орочио 100.000 динара у еврима.
И динарска штедња орочена на три месеца била је исплативија од такве штедње у еврима у више од 90 одсто посматраних потпериода, а штедња орочена на две године у свим посматраним потпериодима.
Већој исплативости штедње у домаћој валути у односу на штедњу у еврима, осим виших каматних стопа на динарску штедњу него на штедњу у еврима и неопорезивања прихода од камате на динарску штедњу насупрот опорезивању прихода од камате на девизну штедњу по стопи од 15 посто, допринела је достигнута и одржана макроекономска и финансијска стабилност у протеклим годинама, посебно у условима глобалних криза, када су одмерене и правовремене мере монетарне и фискалне политике одиграле кључну улогу.
Што се тиче девизне штедње, она је у протеклих 12 година скоро удвостручена, и то са 8,3 милијарде евра у децембру 2012. године на 15,4 милијарде евра у децембру прошле године. Просечан износ девизне штедње по партији крајем 2024. године износио је 3.605 евра.
Учешће проблематичних кредита у укупним кредитима је од почетка примене стратегије за решавање питања проблематичних кредита знатно смањено и у новембру 2024. године износило 2,7 посто.
Е. Д. Н.