Овога досад није било ФИЗИЧКО ЛИЦЕ МЕЂУ КУПЦИМА НОВЕ ОБВЕЗНИЦЕ Да ли је то паметно уложен новац?

Инвеститори су, иначе, купили 111,3 милијарди динара од укупно 120 милијарди вредне емисије обвезница чија је извршна цена 10.000 динара по комаду, уз извршну стопу која је једнака годишњој купонској стопи од 5,25 одсто.

Да ли је, дакле, физичко лице које је инвестирало у ову обвезницу направило добар посао?

Да бисмо одговорили на то питање морамо се вратити корак уназад и подсетити се ко најчешће купује динарске државне обвезнице. То су домаће банке које су, како нам је у новембру рекао вицегувернер Народне банке Србије Никола Драгашевић током презентације Извештаја о инфлацији, у том тренутку „држале“ 60 одсто од укупно око 800 милијарди динара пласираних динарских хартија.

Актуелна емисија 10,5-годишње обвезнице привукла је, међутим, нешто већи број страних инвеститора.

Министарство финансија објавило је у реакцији на постигнути резултат да је било приметно учешће страних инвеститора (више од 40 одсто) што, како су истакли, показује њихову заинтересованост за државне хартије од вредности и присутност на тржишту капитала Републике Србије, првенствено за дугу рочност државних хартија.

Ипак, међу свим тим страним инвеститорима и банкама, чије су понуде прихваћене, нашло се и једно физичко лице.

На наше питање који фактори би могли да пресуде да ли ће та особа добро зарадити или зажалити што се упустила у ову трансакцију, главни брокер Momentum Secyrities Ненад Гујаничић одговара да је, невезано за то да ли је у питању физичко или правно лице, код ових обвезница највећи ризик девизног курса, који се повећава са већом рочношћу.

„Већина инвеститора полази од претпоставке да стабилан курс из претходних година мора значити исту такву ситуацију у будућности, али то свакако не мора бити случај. Нарочито ако се узме у обзир да домаћи привредни модел није одржив на дуге стазе и да ће се неке његове компоненте вероватно морати променити у блиској будућности. То би могло водити слабљењу курса динара које би, пак, могло добрано смањити реални принос (зараду). Наравно, уколико курс остане стабилан и током овог периода, јасно је да ће то бити истовремено и реалан, прилично добар принос“, рекао је Гујаничић за Бизнис.рс.

Указује, међутим, на још један потенцијалан проблем за некога ко није „стални играч“ међу купцима динарских обвезница – па би могло да се деси да нема коме или не може брзо да их препрода.

„Овде је нарочито проблематична чињеница да секундарно тржиште постоји само међу банкама, које су и главни купци домаћих обвезница, па би физичко лице са евентуално мањом количином обвезница могло бити осуђено на држање ових хартија до њиховог доспећа“, објашњава Гујаничић.

И коначно, ако претпоставимо да је та особа свесно одабрала инвестицију у обвезнице, а не у штедњу, некретнине и слично – да ли је можда на располагању имала неку бољу опцију када је реч о државним хартијама?

„Ако је мањи износ у питању, мислим да би за физичко лице било логичније да је купило државне обвезнице реституције деноминоване у еврима које на Београдској берзи носе принос од око пет процената. Ова зарада је тек незнатно мања од постигнуте цене данашњих обвезница, без ризика промене курса“, закључио је Гујаничић.

Подсетимо и да смо са професором Економског факултета Ђорђем Ђукићем крајем децембра разговарали и о томе да ли би сама држава требало боље да искористи тренд пада каматних стопа у еврозони, како бисмо се повољније задужили у еврима.

„Номинално задужење у еврима коштало је 3,25 одсто – колико износи фиксна купонска стопа на домаће обвезнице у еврима. С обзиром на то да ће Европска централна банка готово извесно наставити да смањује референтну стопу покушавајући да помогне анемичан привредни раст у ЕУ, питање је зашто земља која има инвестициони рејтинг не искористи прилику да се повољније задужи у еврима, када већ инвеститори траже прилику да уложе своја средства“, рекао нам је професор Ђукић у изјави поводом одлуке Владе Србије да емитује 10,5-годишњу динарску обвезницу.