КО ИМА ПРАВО НА ДУПЛУ ДНЕВНИЦУ ЗА РАД НА ДАН ДРЖАВНОСТИ Осим тога можете добити још додатног новца, ево и како

То значи да ће многи искористити прилику за продужени одмор, док ће они који буду радили моћи да рачунају на значајно увећане дневнице.

Закон о раду јасно дефинише да сваки запослени има право да одсуствује с посла током државних и верских празника који су законом проглашени нерадним данима. У том периоду радници остварују право на редовну накнаду зараде, без икаквог умањења.

С друге стране, они који буду радили на дан празника имају право на додатну зараду. Како објашњава адвокат Бранислав Вјештица, закон прописује да сваки радник који ради током празника мора да добије увећану плату од најмање 110 одсто на основну зараду. Другим речима, запослени ће добити пуну дневницу, плус додатних 110 процената од основне зараде.

Међутим, постоји проблем – нема конкретне законске казне за послодавце који не исплате увећану плату, што значи да се у неким случајевима може догодити да радници не добију оно што им по закону припада.

Уколико се радно време запослених не може другачије организовати, послодавци могу понудити радницима заменски слободан дан. Ово је нарочито уобичајена пракса у секторима где је рад током празника неопходан, попут здравствених установа, трговине и угоститељства.

Заменски дан није законска обавеза послодавца, већ је ствар договора између радника и послодавца. Закон јасно каже – уколико запослени ради на државни празник мора му се исплатити дневница са увећањем, чак и ако му је понуђен слободан дан као компензација.

Важно је напоменути да право на увећану зараду имају искључиво радници који су запослени на одређено или неодређено време, односно они који имају уговор о раду. Они који раде по основу уговора о привременим и повременим пословима, уговора о делу или ауторских уговора немају право на дупле дневнице. Њихова примања зависе искључиво од договора с послодавцем, што значи да за њих не постоји законски обавезна накнада за рад током празника.

Приликом обрачуна увећане зараде не узимају се у обзир бонуси, награде, топли оброк, регрес, минули рад и друге додатне накнаде. Увећање од 110 одсто рачуна се искључиво на основну уговорену сатницу.

Тако, на пример, ако је основна дневница радника 5.000 динара, он ће за рад на празник добити још додатних 5.500 динара, што укупно износи 10.500 динара за тај дан.

Закон такође прописује да, ако запослени ради током празника и истовремено има право на друге додатке (ноћни рад, прековремени рад, рад у сменама), сви ти додаци се сабирају, што значи да се зарада може додатно повећати.

Осим што ће многи спојити нерадне дане са викендом, поједини запослени планирају да искористе и преостале дане годишњег одмора из прошле године. Међутим, треба имати на уму да је крајњи рок за коришћење старог годишњег одмора 30. јун. Након тог датума неискоришћени дани се губе.

Адвокат објашњава да запослени за пуну календарску годину имају право на најмање 20 радних дана одмора, али да послодавци могу уговорима или правилницима предвидети и више дана одмора од законског минимума.

Закон такође прописује да, ако запослени ради током празника и истовремено има право на друге додатке (ноћни рад, прековремени рад, рад у сменама), сви ти додаци се сабирају, што значи да се зарада може додатно повећати.

Осим што ће многи спојити нерадне дане са викендом, поједини запослени планирају да искористе и преостале дане годишњег одмора из прошле године. Међутим, треба имати на уму да је крајњи рок за коришћење старог годишњег одмора 30. јун. Након тог датума неискоришћени дани се губе.

Адвокат објашњава да запослени за пуну календарску годину имају право на најмање 20 радних дана одмора, али да послодавци могу уговорима или правилницима предвидети и више дана одмора од законског минимума.

Када послодавац одобрава годишњи одмор за текућу годину требало би да донесе решење у којем се прецизира укупан број дана на које радник има право. У тај број улазе и неискоришћени дани из претходне године, али само они који су пренети у складу са законом, пише Бизнис.рс.

Закон прави један изузетак када је реч о преношењу годишњег одмора. Запослене жене које су прошле године биле на трудничком или породиљском боловању имају право да искористе цео прошлогодишњи одмор све до 30. јуна ове године.