ЧУВАШ ПАРЕ У СЛАМАРИЦИ? Ево зашто си изгубио огромну суму за десет година! А ОВО ЈЕ ДОНЕЛО ДУПЛЕ ПАРЕ
Иако нико жив не зна где је најбоље улагати новац, јер да зна био би већ богат човек, поглед уназад можда може да покаже шта радити с уштеђевином.
Штедња грађана Србије вредна је око 16 милијарди евра, те се логично намеће питање шта радити с тим новцем. Да ли су боље некретнине, уметнине, злато, банка или сламарица.
Шта нам каже последња деценија? Прво да кренемо од тога да је, према званичним подацима, 2014. године укупна штедња у Србији била је нешто изнад 8,5 милијарди евра, те је јасно да је сада дуплирана. Колико је добро што је штедња повећана то је, с друге стране, и лоше јер то показује да доста новца није улагано, а колико је то био прави потез, показаће даља рачуница.
Без намере да све погодимо у евро, кад се све сабере и одузме, видљиво је да су они који су уложили у злато и некретнине зарадили више него скоро дупло, а ко је чувао паре у сламарици, наравно, није добио ништа.
Да кренемо редом, па да поредимо стање из средине 2014. и ове године.
Просечне цене станова 2014. године у Новом Саду су биле око 1.000 евра, а сада је нешто мало изнад 1.900 евра. То значи да су они који су уложили у некретнине имали поприличну зараду. Тачније, онај ко је уложио 100.000 евра у стан за десет година зарадио је гомилу новца. Стан који је плаћен 100.000 евра сада вреди, на пример, 190.000 евра, те није тешко израчунати да је зарада 90.000 евра. Ако је, притом, тај стан изнајмљиван по цени од само 300 евра месечно за 120 месеци то је још 36.000 евра. Све у свему, улагање у некретнине донело је око 126.000 евра.
У добрим сликама лепа зарада
Када су уметнине у питању, онај ко је куповао слике врхунских домаћи сликара, под условом да је пазарио оргинале, такође је могао да заради солидну своту.
Иако право тржиште уметничким делима практично и не постоји, јер се трговина углавном одвија у галеријама по кућама, солидна дела Петра Лубарде, Петра Добровића, Милана Коњовића, Ивана Табаковића, Цуце Сокић, Александра Томашевића, сада, просечно гледано, вреде најмање 50 одсто више него 2014, то јест, ко је паметно уложио 100.000 сада би могао да приходује најмање 150.000 евра. Треба рећи да је у овом случају тешко баратати с пресецима јер су дела појединих сликара, попут Коњовића, која су настала после 1960. године поскупела и два-три пута.
Kуповина уметнина je клизав терен, те онај који је куповао по принципу лепота је у очима посматрача, тај се није добро провео, али то је друга прича.
Стручњаци за инвестиције кажу да је раст цене злата стабилан протеклих 50 година, а да је последњих година експлодирао, те му је само за деценију цена порасла за више него дупло. Имајући у виду да је 2014. године просечна цена била око 1.300 долара за унцу, а да је сада преко 2.600 долара, прост рачун каже да је сваки уложени долар донео зараду од најмање још један долар. То јест, легле дупле паре.
Ко је штедео у банци, на 100.000 евра уз камату од један до два или три посто годишње, за 10 година приходовао је око 30.000 евра. Значи, 100.000 евра мање од оних који су узели кључеве некретнине.
На крају, најлошије су прошли они који су новце држали у сламарицама, јер не да нису ништа зарадили већ им је инфација узела добар део реалне вредности од оних претпостављених 100.000 евра. За ове паре могли су да купе 100 добрих квадрата у Новом Саду, а сада једва мршавих просечних педесетак.
Шта нас чека у следећих десет година? Све зависи од сукоба у Украјини и на Блиском истоку. Инфлација свима виси над главом, новац све мање вреди, а мале су шансе да некретнине имају овакав расте цена. Мада некретнине увек имају најстабилнији улагачки темељ. За злато нико није сигуран куда ће га одвести геополитичка тарапана, а нико не прогнозила и да му вредност неће расти. Како инфлација буде расла и ако буде расла, порашће и камате у банкама, а колико ће то бити исплативо за штедише велико је питање. Новац у сламарици може да буде само несигурни ослонац за црне дане уколико светска криза ескалира. Уколико се ратови окончају, опат ће се сламарица најмање исплатити.
Д. Урошевић