ЦЕНОВНА КЛАЦКАЛИЦА НА ТРЖИШТУ МЕСА Пилетина никада није била толико јефтинија од свињетине као сада
Пилеће месо је најјефтиније у односу на друга меса и зато га вероватно и више једемо него ранијих година.
Килограм целог пилета може се купити на акцијама у великим трговинама за свега 200 динара или по редовним ценама до највише 370 динара.
Ово месо продаје се и у деловима и сваки има своју цену. То посебно иде наруку трговцима и кланичарима, јер, рецимо, бело месо кошта дупло више него цело пиле, а откошћени батаци у неким месарама вреде као цело једно и по пиле.
Товљач из Житишта Драган Јешић казао је Дневник да никада као сада није била толика разлика у ценама између пилетине и свињетине, па би пилеће меса требало да буде мало скупље од садашњег коштања.
Изјавио је да товљачи сада највише стрепе од цене сточне хране, која из дана у дан расте, и незадовољни су што нису обухваћени подстицајима које држава даје одгајивачима крупне стоке. Напомиње да би и њима требала потпора, али да на то нема ко да укаже.
- Тов пилића иде устаљеним током, који подразумева непрестану борбу око цене живе мере, јер када сточна храна поскупи, не расте цена живе ваге пилића, па се непрекидно води битка са кланичарима колико ће платити утовљено пиле - казао је Јешић и напоменуо да су у послу остали само велики товљачи, а средњи и мали се повукли из това.
- Баш због тога што стално радимо на ивици између губитка и нуле, многи су затворили фарме, јер у привредном окружењу када сточна храна расте, а цена утовљеног пилета не прати то коштање, мали и средњи фармери не успевају да се одрже - наглашава Јешић и подвлачи да на подручју општине Житиште у Банату само у једном турнусу се отхрани 1,2 милиона пилића.
Увоз ставити под контролу
Мада смо самодовољни у производњи пилетине, ипак је и увозимо. Недавно је из Русије стигло 317 тона живинског меса.
Директорка Челебићанин је истакла да је потребно да се домаћа производња штити и да увоз буде контролисан, односно да се купује са стране када имамо дефицит на тржишту .
И фармер Драган Јешић наглашава да је контрола увоза потребна, али да некада заиста има потребе за увозом. - Током летње жеге успевали смо да отхранимо пилиће, али нисмо успели да остваримо килажу и онда смо морали да купујемо од других.
По његовим речима, килограм живе ваге утовљеног пилета је сада125 и 126 динара, а производна цена би требала да буде 130 динара да би фармери могли мало комотније пословати, док реално утовљено пиле вреди од 170 до 180 динара. - Храна, енергенти, услуге ветеринара и радна снага највећи су трошкови због којих радимо на ивици рентабилности и због тога се у тов пилића нико више не упушта, мада би се могао увећавати и пилићи извозити, јер их хранимо по стандардима ЕУ.
Домаће тржиште пилећег меса је самодовољно, годишње имамо 68 милиона бројлера, са којима покривамо домаће потребе и извесну количину пилетине и извозимо у земље ЦЕФТЕ - Црну Гору, Северну Македонију и БИХ, али не и у Албанију, која инсистира као и земље ЕУ на сертификатима које немамо, а потребни су да би се нашли као извозници, премда имамо фарме изграђене као и у ЕУ и у ничему не заостајемо у производњи меса за земаљма ЕУ - казала је директорка Пословне заједнице живинара Србије Сања Челебићанин за Дневник.
Изразила је наду да ће се ускоро учинити помаци јер је отпочела добра сарадња са Управом за верерину при Министарству за пољопривреду, водопривреду и шумарство. - Потребно је да се попишу фарме, број јата, наведе колико траје производни циклус, успостави контрола и мониторинг и добије дозвола за извоз - навела је директорка Челебићанин.
З. Делић
