Прича коју ретко ко зна
ЖЕНА ЧИЈИ ЈЕ ИЗУМ ПРОСЛАВИО ЈУГОСЛАВИЈУ Случајно је остала заглављена у Загребу, а онда створила производ који је освојио свет! (ФОТО,ВИДЕО)
Зима је те 1955. била толико јака да због завејаних путева Злата није могла неко време да се врати у Сарајево, па је у ондашњој Југославији кренула да тражи привремени посао док се не врати кући.
Мећава ју је тада затекла у Загребу и док је заглављена седела у том граду, пронашла је оглас за хемијског техничара у "Подравки", хрватској фабрици из Копривнице, градића који је у то време грцао у кризи.
Пријавила се и одмах је била примљена. И ту почиње невероватна прича о ондашњем производу који је прославио тадашњу Југославију широм света. Иначе, професорка Злата Бартл рођена је у фебруару 1920. у Босни и Херцеговини, у Сарајеву, где се и одшколовала.
Временом је напредовала, и већ следеће године отишла је у Копривницу и започела истраживачки рад у Подравкином центру.
Након четири године рада, 1959. године синула јој је сјајна идеја, наиме она је смислила и направила зачин који до тада у свету није постојао. Производ је одушевио остале у фирми и назвали су га "вегета 40", а касније му је име промењено у само у "вегета".
У то време, живела је у скромној фабрици у Копривници заједно са колегама, деливши са њима један оброк дневно. Град је био потпуно неразвијен и сиромашан. Све је рађено уз помоћ штапа и канапа, довијали су се на разне начине да производ изгледа барем пристојно.
Улице су биле блатњаве и град је био неразвијен. Све је било тешка импровизација - ивице кесица за амбалажу су лепили пеглама које су позајмљивали од жена из околних кућа.
Међутим, вегета је брзо постала невероватно популарна у целој Југославији, а затим је почела да се шири. Данас се продаје у више од 40 земаља света, на свим континентима. Захваљујући Злати и њеном изуму, Подравка је са овим, својим најпродаванијим производом, постала глобална компанија, а сиромашан градић Копривница је процветао.
Више од 50 компанија широм света је покушало да ископира овај зачин својом верзијом "замене". Злата је током живота добијала разна признања, а преминула је 2008. године у 88. години живота.
Имала само једну љубав коју никад није преболела
Злата је у раној младости имала љубав коју никада није преболела, и касније се никада више није удавала. Уместо тога, посветила се научном раду.
У једном интервју је рекла који је био рецепт њеног успеха:
„Читавог живота сам сањала да створим нешто што ће бити корисно. Волела сам пуно да учим, читам и проучавам неке ствари које нису биле у мом фаху, па и по цену непроспаване ноћи.“
Злата Барт добила је разна одликовања и признања: трг у Копривници, парк у Загребу, спомен-собу у “Подравки”, проглашена је почасном грађанком Копривнице... Умрла је 2008. године у 88. години живота. Данас постоји фондација “Злата Бартл” која сваке године даје истоимене стипендије најталентованијим студентима за подршку научно-истраживачких радова.
Иза ње је међутим остало највеће признање које је зарадила још за живота кад су је назвали "тета вегета".