Припазите, ЛАЖНИ МЕД ЈЕ У ОПТИЦАЈУ! Занимљиви су подаци о ЊЕГОВОМ ПОРЕКЛУ, као и опасности које носи, а ПРОБЛЕМ се само шири!
Све чешће се производи фалсификовани, односно лажни мед и то је постао проблем с којим се у међувремену позабавила и турска полиција.
Расте забринутост због „лажног меда“ из Турске, земље која је један од највећих извозника меда у свету. Страхује се да је такав мед завршио можда и у Европи. Код 14 од 15 проба турског меда радило се о лажном меду.
Турска је један од најважнијих актера на глобалном тржишту меда. Након Кине, то је други највећи извозник меда у свету. У Турској, земљи која повезује Европу и Азију, годишње се произведе 115.000 тона меда – то је отприлике четвртина кинеских производних капацитета. На листи пет највећих извозника меда налазе се још и Етиопија, Иран и Индија.
У Турској постоји око 100.000 пчелара с око девет милина пчелињака. Према подацима турског Министарства пољопривреде, у тој бранши активно је око 500 предузећа. Према неким проценама, произвођачи меда из Турске бележе годишњи промет од око 270 милиона евра.
Турска је важан добављач меда и за Немачку. Након САД, Немачка је други највећи увозник турског меда. Свој мед Турска извози у 53 земље, односно зоне слободне трговине. Између 2023. и 2024. обим извоза меда порастао је за 1,4 одсто – на 32,3 милиона америчких долара.
Анкара: главни град лажног меда
Међутим, тај сектор је тренутно у кризи. Све чешће се у Турској производи фалсификовани, односно лажни мед и то је постао проблем с којим се у међувремену позабавила и турска полиција. Током протеклих месеци извршене су бројне рације, у оквиру којих су заплењене тоне и тоне лажног меда.
У једној рацији у главном граду Анкари, у септембру прошле године, полиција је открила 8.150 тона глукозе, фруктозе и шећера – али и 100.000 етикета различитих врста меда. Упркос свему, стварне размере производње лажираног меда у Турској нису познате.
Код тих производа ради се о вештачки произведеном „меду“ у који се меша и шећерни сируп. Ако неки производ садржи вештачке ароме, боје, заслађиваче, глукозу, кукурузни сируп или вештачко саће, онда се ту ради о „лажном меду“.
У задњем кварталу 2024. Министарство пољопривреде објавило је три листе с произвођачима лажног меда. Како је званично потврђено, у Турској постоје 43 таква произвођача, а Анкара је центар те индустрије. Тамо се налази већина производних погона. Два произвођача свој мед дистрибуирају преко великих ланаца супермаркета.
Лажни мед који је заплењен у досадашњим акцијама има тржишну вредност од око 2,7 милијарди евра.
Нарушен имиџ Турске
Бранша је алармирана: произвођачи се боје да би се могао у великој мери наруши углед Турске на међународним тржиштима – или да је он већ знатно и нарушен. Они захтевају државне интервенције, рестриктивније прописе и увођење драконских казни за произвођаче лажног меда.
Зија Шахин, председник Централног удружења турских пчелара (ТАБ), сматра да је Министарство пољопривреде одговорно и да треба деловати, те захтева рестриктивне мере. Током ове године у Турској би требало да се одржи и самит Међународне федерације пчелара. Шахин каже да турски произвођачи интензивно размењују информације с међународним партнерима.
„Проблем је недостатак регулације. Наши пчелари су бесни и питају нас зашто нисмо ништа урадили против тога. Али, ми немамо никаква овлашћења по питању контрола. Ја чак не смем на улици ни да питам људе да ли је то прави мед или ипак не“, каже Шахин за ДW.
Глобални проблем
Лажни мед није само турски проблем. „И у Турској има лажног меда, баш као што га има и у другим деловима света. Не можемо то да поричемо. Али ми не желимо да Турска постане позната као ’рај за лажни мед’. То не прихватамо“, наглашава Шахин.
Чан Сезен, директор фирме Анаварза Бал, једног од водећих произвођача меда у Турској, потврђује ту процену. „Та мода фалсификованог меда постоји и у Кини и у Европи. Било би непоштено тврдити да то погађа само Турску. Но, Турци су, што се тиче тих ствари, посебно креативни“, додаје Сезен.
Важан разлог за дистрибуцију лажног меда је актуелна економска ситуација у Турској. Вештачки мед кошта само петину оног правог. Лажни мед у Турској по килограму кошта око 1,60 евра, а цена правог меда износи око осам евра. У временима пада куповне моћи, потрошачи посежу за јефтинијим стварима, а осим тога, Турска већ годинама пати и од високе стопе инфлације.
Да ли је лажни мед завршио и у Европи?
Стручњаци кажу да постојеће царинске контроле нису довољне како би се препознало шта је лажни мед. Зато је могуће да је турски лажни мед већ завршио и у иностранству. Да ли је он заиста већ извезен, то за сада није јасно.
Зија Шахин сматра да се то вероватно већ догодило: „Може бити да је лажни мед најпре илегално извезен у арапске земље и да се онда из тих земаља испоручује у друге делове света.“
Већ сад постоје назнаке да се лажирани турски мед заиста појавио у Европи. У јануару прошле године француске власти заплениле су 13 тона меда са вијагром – познатији под именом „еректилни мед“. Према званичним наводима, тај мед је у Европу стигао илегалним путем из Турске, Туниса и са Тајланда.
Европска канцеларија за борбу против превара (ОЛАФ) још је 2023. констатовала да се код 46 одсто узорака увезеног меда (од укупно њих 320 истражених) радило о лажном меду. Код 14 од 15 проба турског меда радило се о лажном меду.
(Espreso/B92/DW/Aram Ekim Duran/Burak Unveren)